broken clouds
-1°C
25.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9977
usd
111.7457
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Прича о манастирским зидинама и људима унутар њих

25.01.2020. 12:34 12:36
Пише:
Фото: М. Фаркаш

Огромну пажњу гледалаца од децемба прошле године привлачи серијал „Панонски светионици Фрушке горе“ новинара Мирослава Фаркаша који се емитује на Новосадској телевизији недељом у послеподневним сатима. Реч је о, рекло би се старој теми, али с новим приступом. Како сам аутор каже, фрушкогорски манастири тема су прилично позната широј публици и многи су се телевизијски и филмски ствараоци њима бавили, али он није хтео у први план да стави светиње као културно-историјске споменике, него људе који живе у њима.

- Одбарао сам, по мом мишљењу, најзанимљивије представнике манастира - игумане и игуманије, настојатеље, духовнике који имају шта да кажу - прича Мирослав Фаркаш. - Сам назив серијала метафора је која се пре свега односи на духовни аспект људи који светле и привлаче и вернике и оне који то још увек нису, али и туристе. Моји јунаци су, између осталих, отац Стефан из Велике Ремете, човек који је прави магнет и за вернике и оне који то желе да буду, мати Рафаила, жена-борац из Мале Ремете, и једна образована игуманија млађе генерацје, мата Антонина из Петковице, која, поред тога што је жена духа, изузетно добро барата проблематиком савременог човека. То је жена која је до своје педесет и неке године живела мирским животом. Била је запослена као грађевински инжењер, има двоје деце и унуке.

Фаркаш каже да је снимајући емисије наилазио на различит пријем у манастирима, јер су и људи и њима различити по карактеру и отворености.

-Било је манастира да пожелиш да не одеш из њега, као што је Мала Ремета, а било је и таквих у којима смо наишли на хладан дочек и у којима није било баш гостољубивости која се очекује на таквим местима – објашњава Фаркаш. – Углавном сам доживео позитиван пријем и то се осети у филмовима које сам направио. То ми и јесте био циљ - да пренесем енергију која тамо влада. Културно - историјски значај манастира је само дотакнут, он ми  је био споредна тема. Акценат је био на животним причама људи у њима и ономе што они могу да пренесу онима који траже. Питања сам постављао како би то чинили млади - не из ког је века манастир, него -„Зашто млад човек са 18 година оде у манстир?“ или „ Како може неко да издржи у манастиру 60 година?“

          Велика гледаност серијала, по Фаркашевим речима, један је од показатеља да је постигао оно што је себи зацртао као циљ. Додаје да му је најлепша сатисфакција била када су га из манастира звали и рекли да се од емитовања приче о мати Рафаили број посетилаца дуплирао и да сви желе да упознају игуманију коју је представио у интервјуу. А емисија о њој, признаје, најдража му је из целог серијала, као и сама игуманија.


Моторна тестера први пут у рукама

По завршетку снимања, а након емитовања емисије и мати Рафаили,  Мирослав Фаркаш је отишао да је посети и питао треба ли јој каква помоћ. Пожалила се да она и монахиња Ефросинија немају дрва и он јој је предложио да са друговима дође и да натестери, исцепа и унесе дрва.

-  Прихватила је, али није очекивала да ћу заиста то и урадити, јер је навикла да многи обећају, а не испуне обећано - каже Фаркаш. -  Морам да напоменем да моторну тестеру нисмо ни друг, који је пошао са мном, ни ја никад држали у рукама, али јој то на њено отворено питање нисам признао. Више од пола сата смо покушавали да је укључимо, а кад нам је то пошло за руком, одлучили смо да је не искључујемо док не завршимо. И док смо правили паузу, моторна тестера је радила. Цео дан смо потрошили на тестерисање два и по кубика дрва, цепање и њихово слагање. То  је можда и пример како би и други људи  могли да помогну, јер тим људима заиста треба помоћ.


-Посебно ме је дирнула код мати Рафаиле моћ вере коју ја немам –каже наш саговорник. - Била је у манастиру без струје, без воде, који је  далеко од свих путева, забачен у шуми, није имала шта да једе...Ишла је и у надницу да заради да би могла да преживи и онда када је  почела да стиче нека материјална средства, све је улагала у манастир. Питао сам је када јој је било најтеже, она је рекла: „Долазила сам у такву ситуацију да сам плакала колико је било тешко, али никад нисам преиспитивала своју одлуку  и даље сам стајала чврсто на том путу да ја желим то и да је то пут који сам одабрала“.

Наш саговорник истиче да је правећи овај серијал схватио дубину вере, а права вера је, по његовом мишљењу оно како се односиш према људима и колико си спреман да учиниш за друге.

- Нисам верник у класичном, традиционалном смислу, али верујем, а оно што ме фасцинира јесте када видим људе који истински верују. И што је најважније – радећи на овом серијалу видео сам људе који су пронашли свој пут. Ми сви трагамо, може неко да има и 50 година, а да још увек није на свом путу. Упознао сам тамо људе који су са 16 година пронашли свој животни пут и не одступају од њега. Најважније ми је било да сазнам који су то знакови поред пута које треба пратити. Мислим да је то можда и најважније у тражењу смисла живота – исправно читати знакове поред пута – наглашава Фаркаш.

Због изузетне гледаности у Новосадској телевизији  имају у плану да наставе овај серијал, тако да се током године могу очекивати нове приче из српских светиња.

З. Милосављевић

Фото. М. Фаркаш

 

               

Пише:
Пошаљите коментар