Priča o manastirskim zidinama i ljudima unutar njih
Ogromnu pažnju gledalaca od decemba prošle godine privlači serijal „Panonski svetionici Fruške gore“ novinara Miroslava Farkaša koji se emituje na Novosadskoj televiziji nedeljom u poslepodnevnim satima. Reč je o, reklo bi se staroj temi, ali s novim pristupom. Kako sam autor kaže, fruškogorski manastiri tema su prilično poznata široj publici i mnogi su se televizijski i filmski stvaraoci njima bavili, ali on nije hteo u prvi plan da stavi svetinje kao kulturno-istorijske spomenike, nego ljude koji žive u njima.
- Odbarao sam, po mom mišljenju, najzanimljivije predstavnike manastira - igumane i igumanije, nastojatelje, duhovnike koji imaju šta da kažu - priča Miroslav Farkaš. - Sam naziv serijala metafora je koja se pre svega odnosi na duhovni aspekt ljudi koji svetle i privlače i vernike i one koji to još uvek nisu, ali i turiste. Moji junaci su, između ostalih, otac Stefan iz Velike Remete, čovek koji je pravi magnet i za vernike i one koji to žele da budu, mati Rafaila, žena-borac iz Male Remete, i jedna obrazovana igumanija mlađe generacje, mata Antonina iz Petkovice, koja, pored toga što je žena duha, izuzetno dobro barata problematikom savremenog čoveka. To je žena koja je do svoje pedeset i neke godine živela mirskim životom. Bila je zaposlena kao građevinski inženjer, ima dvoje dece i unuke.
Farkaš kaže da je snimajući emisije nailazio na različit prijem u manastirima, jer su i ljudi i njima različiti po karakteru i otvorenosti.
-Bilo je manastira da poželiš da ne odeš iz njega, kao što je Mala Remeta, a bilo je i takvih u kojima smo naišli na hladan doček i u kojima nije bilo baš gostoljubivosti koja se očekuje na takvim mestima – objašnjava Farkaš. – Uglavnom sam doživeo pozitivan prijem i to se oseti u filmovima koje sam napravio. To mi i jeste bio cilj - da prenesem energiju koja tamo vlada. Kulturno - istorijski značaj manastira je samo dotaknut, on mi je bio sporedna tema. Akcenat je bio na životnim pričama ljudi u njima i onome što oni mogu da prenesu onima koji traže. Pitanja sam postavljao kako bi to činili mladi - ne iz kog je veka manastir, nego -„Zašto mlad čovek sa 18 godina ode u manstir?“ ili „ Kako može neko da izdrži u manastiru 60 godina?“
Velika gledanost serijala, po Farkaševim rečima, jedan je od pokazatelja da je postigao ono što je sebi zacrtao kao cilj. Dodaje da mu je najlepša satisfakcija bila kada su ga iz manastira zvali i rekli da se od emitovanja priče o mati Rafaili broj posetilaca duplirao i da svi žele da upoznaju igumaniju koju je predstavio u intervjuu. A emisija o njoj, priznaje, najdraža mu je iz celog serijala, kao i sama igumanija.
Po završetku snimanja, a nakon emitovanja emisije i mati Rafaili, Miroslav Farkaš je otišao da je poseti i pitao treba li joj kakva pomoć. Požalila se da ona i monahinja Efrosinija nemaju drva i on joj je predložio da sa drugovima dođe i da natesteri, iscepa i unese drva.
- Prihvatila je, ali nije očekivala da ću zaista to i uraditi, jer je navikla da mnogi obećaju, a ne ispune obećano - kaže Farkaš. - Moram da napomenem da motornu testeru nismo ni drug, koji je pošao sa mnom, ni ja nikad držali u rukama, ali joj to na njeno otvoreno pitanje nisam priznao. Više od pola sata smo pokušavali da je uključimo, a kad nam je to pošlo za rukom, odlučili smo da je ne isključujemo dok ne završimo. I dok smo pravili pauzu, motorna testera je radila. Ceo dan smo potrošili na testerisanje dva i po kubika drva, cepanje i njihovo slaganje. To je možda i primer kako bi i drugi ljudi mogli da pomognu, jer tim ljudima zaista treba pomoć.
-Posebno me je dirnula kod mati Rafaile moć vere koju ja nemam –kaže naš sagovornik. - Bila je u manastiru bez struje, bez vode, koji je daleko od svih puteva, zabačen u šumi, nije imala šta da jede...Išla je i u nadnicu da zaradi da bi mogla da preživi i onda kada je počela da stiče neka materijalna sredstva, sve je ulagala u manastir. Pitao sam je kada joj je bilo najteže, ona je rekla: „Dolazila sam u takvu situaciju da sam plakala koliko je bilo teško, ali nikad nisam preispitivala svoju odluku i dalje sam stajala čvrsto na tom putu da ja želim to i da je to put koji sam odabrala“.
Naš sagovornik ističe da je praveći ovaj serijal shvatio dubinu vere, a prava vera je, po njegovom mišljenju ono kako se odnosiš prema ljudima i koliko si spreman da učiniš za druge.
- Nisam vernik u klasičnom, tradicionalnom smislu, ali verujem, a ono što me fascinira jeste kada vidim ljude koji istinski veruju. I što je najvažnije – radeći na ovom serijalu video sam ljude koji su pronašli svoj put. Mi svi tragamo, može neko da ima i 50 godina, a da još uvek nije na svom putu. Upoznao sam tamo ljude koji su sa 16 godina pronašli svoj životni put i ne odstupaju od njega. Najvažnije mi je bilo da saznam koji su to znakovi pored puta koje treba pratiti. Mislim da je to možda i najvažnije u traženju smisla života – ispravno čitati znakove pored puta – naglašava Farkaš.
Zbog izuzetne gledanosti u Novosadskoj televiziji imaju u planu da nastave ovaj serijal, tako da se tokom godine mogu očekivati nove priče iz srpskih svetinja.
Z. Milosavljević
Foto. M. Farkaš