Ово је КРИТИЧНА горња граница! Научници утврдили која је ТЕМПЕРАТУРА ПРЕВИСОКА ЗА ЉУДЕ Од ове тачке ствари ПОСТАЈУ ОПАСНЕ Један орган посебно УГРОЖЕН
Која је температура превисока за људе? То питање је добило одговор у недавном извештају професора Луиса Халсија и његовог тима са Универзитета Рохемптон у Великој Британији.
Тим је својим истраживањем достигао критичну горњу границу, извештава ИФЛ Сциенце.
Тачка у којој ствари постају опасне када је у питању толеранција људи на топлоту је на 40 до 50 степени Целзијуса. Главни разлог за то ограничење је брзина метаболизма у мировању, која, како су открили Халси и његове колеге, може бити већа када су људи изложени веома топлим условима.
Већ је урађено много посла на спектру температура на којима живе различите животињске врсте у смислу минималне стопе метаболизма у мировању, а тиме и ниске потрошње енергије, открила је Халси у изјави.
Занимљиво је, како је додала, да је много мање информација на ту тему што се људи тиче.
Утврдити које су температуре превруће за људе кључно је за обезбеђивање безбедних радних услова, а то ће вероватно постати теже у будућности, јер је ове недеље објављено да је Земља управо достигла највишу просечну глобалну температуру у историји. Тај рекорд је оборен два пута у три дана, што је прилично амбициозно.
Глобална температура достигла је у просеку 17,18 степени Целзијуса, што и не звучи тако страшно, али prеthodni рекорд је био 17,01 степен, а то је тренд који нико не жели да види. Реалност иза ове статистике је следећа: температуре су значајно порасле у регионима јужне САД и Кине, и достигле 50 степени Целзијуса у северној Африци, и тада, кажу Халси и његове колеге, настају проблеми.
Могуће је да ће се ситуација погоршати.
Изгледа да ће јул бити најтоплији у историји, а под „забележеним“ мислимо од пре неких 120.000 година, рекао је др Карстен Хауштајн, истраживач атмосферског зрачења са Универзитета у Лајпцигу.
Додатна истраживања су у току како би се боље разумело зашто више температуре могу довести до повећања метаболичке потрошње енергије, али Халси и његов тим ће такође истражити како услови изнад горње критичне границе могу утицати на здравље срца у свим старосним групама и нивоима фитнеса.
Пронашли смо значајне промене у одговору функције срца на топлоту код различитих категорија људи, од којих је последња разлика међу половима, каже он.
Према његовим речима, у просеку мушкарци и жене показују неке кључне разлике у одговору кардиоваскуларног система на топлоту.
Ово истраживање нам даје кључно знање о томе како реагујемо на окружење које није оптимално и колико се концепт ‘оптималног’ разликује међу људима са различитим карактеристикама, додаје он.
Дневник/Крстарица