Ovo je KRITIČNA gornja granica! Naučnici utvrdili koja je TEMPERATURA PREVISOKA ZA LJUDE Od ove tačke stvari POSTAJU OPASNE Jedan organ posebno UGROŽEN
Koja je temperatura previsoka za ljude? To pitanje je dobilo odgovor u nedavnom izveštaju profesora Luisa Halsija i njegovog tima sa Univerziteta Rohempton u Velikoj Britaniji.
Tim je svojim istraživanjem dostigao kritičnu gornju granicu, izveštava IFL Science.
Tačka u kojoj stvari postaju opasne kada je u pitanju tolerancija ljudi na toplotu je na 40 do 50 stepeni Celzijusa. Glavni razlog za to ograničenje je brzina metabolizma u mirovanju, koja, kako su otkrili Halsi i njegove kolege, može biti veća kada su ljudi izloženi veoma toplim uslovima.
Već je urađeno mnogo posla na spektru temperatura na kojima žive različite životinjske vrste u smislu minimalne stope metabolizma u mirovanju, a time i niske potrošnje energije, otkrila je Halsi u izjavi.
Zanimljivo je, kako je dodala, da je mnogo manje informacija na tu temu što se ljudi tiče.
Utvrditi koje su temperature prevruće za ljude ključno je za obezbeđivanje bezbednih radnih uslova, a to će verovatno postati teže u budućnosti, jer je ove nedelje objavljeno da je Zemlja upravo dostigla najvišu prosečnu globalnu temperaturu u istoriji. Taj rekord je oboren dva puta u tri dana, što je prilično ambiciozno.
Globalna temperatura dostigla je u proseku 17,18 stepeni Celzijusa, što i ne zvuči tako strašno, ali prethodni rekord je bio 17,01 stepen, a to je trend koji niko ne želi da vidi. Realnost iza ove statistike je sledeća: temperature su značajno porasle u regionima južne SAD i Kine, i dostigle 50 stepeni Celzijusa u severnoj Africi, i tada, kažu Halsi i njegove kolege, nastaju problemi.
Moguće je da će se situacija pogoršati.
Izgleda da će jul biti najtopliji u istoriji, a pod „zabeleženim“ mislimo od pre nekih 120.000 godina, rekao je dr Karsten Hauštajn, istraživač atmosferskog zračenja sa Univerziteta u Lajpcigu.
Dodatna istraživanja su u toku kako bi se bolje razumelo zašto više temperature mogu dovesti do povećanja metaboličke potrošnje energije, ali Halsi i njegov tim će takođe istražiti kako uslovi iznad gornje kritične granice mogu uticati na zdravlje srca u svim starosnim grupama i nivoima fitnesa.
Pronašli smo značajne promene u odgovoru funkcije srca na toplotu kod različitih kategorija ljudi, od kojih je poslednja razlika među polovima, kaže on.
Prema njegovim rečima, u proseku muškarci i žene pokazuju neke ključne razlike u odgovoru kardiovaskularnog sistema na toplotu.
Ovo istraživanje nam daje ključno znanje o tome kako reagujemo na okruženje koje nije optimalno i koliko se koncept ‘optimalnog’ razlikuje među ljudima sa različitim karakteristikama, dodaje on.
Dnevnik/Krstarica
