ОкоТВоко: ТВ инфодемија

Можда једним делом медији пропрате али  стиже нова вест, информација, скандал. У опасном времену живимо. А исхабали смо се. Потрошио нас је распад Југославије, грађански рат, потрошила нас је хиперинфлација, измучило нас је бомбародовање. Изневериле су нас лажне наде оптимиста без покрића и лажних пророка. Троши се живот као креда. И док је с једне стране много депресивних, закуцаних за екран, с друге су они који имају пара и живе живот. Зида се као никад. Ничу нови стамбени квартови. Социјалне разлике све веће. Или имаш или немаш.

Медији су ту да омађијају и пруже лажну слику. А многи се питају а ко ме је уврачао да ми не иде у љубави, са парама, на послу. Док су неки депресивни, други се бахате. Телевизије су ту да забележе догађај. Није важно силовање, педофилија, вршњачко насиље... После таквих вести ајмо мало на звезде Гранда. Ајмо мало хлеба и игара. И док су неки у тоталном бедаку неко је у мераку. Изморили смо се дрндајући даљински упраљач на сувишне телевизијске канале. Не можемо да их пребројимо. Инфлација информација, Јутјуб канала, подкаста и портала. Шта рећи некоме ко жели да студира новинарство. Бежи дете у инстаграм старлетане што пре. Намуњи мишиће, пусти тренди брадицу и баци тај мистични поглед ка мобилном телефону. Сви би да певају. Сви би рекламу.

Сви би по своје парче публицитета. А хлеб и пециво све скупљи, по десет динара у просеку. Не важи више она народна хлеба и игара. Ко има тај и ужива. У новим становима, путовањима, колима. Ко нема тај или пати или завиди. И онда мрзи по порталима. И онда се свађа. И онда не зна шта ће од сопственог живота. Тешка су времена дошла да нагло умиру добри људи. Шта да кажеш неком новом клинцу, немој бити новинар, тешка је професија, ради се нон стоп као у супермаркету код приватника. Иди у инфлуенсере и сними неки краћи порнић. Иди на Тикток. Имамо свега вишка. Вишка телевизија, вишка силиконских певачица. Вишак згодних фрајера. Вишак ауто-тјун музике. И што би рекао Зоки Шумадинац око мене папапараца триста. Свега имамо сем среће. Кад сам видео на Тиктоку како средњошколац преврће клупу и како псује професорку, схватио сам колико је био погубан утицај неких програма на млађе генерације. Један од кандидата за градоначелника, иначе баш фин човек, господин, рече да би он ријалити програм ставио у ноћне сате као у неким европским земљама. Какви ноћни сати, забрана! Ми смо јако далеко од било каквих правила која владају у цивилизованом свету. Овде се не зна ко је са ким, ко кога и влада опште лицемерје. Што год да се деси. Сви смо већ прокужени и заражени. Ко год да каже да је депресиван, психолози би рекли да је то нормално стање за ово што живимо. Ко год нема срећу да му је телевизија једина занимација, тај ужива у Дубајиу, или на пренатрепаном Копаонику и Златибору. Инако све има у трендинг. Никад није касно да се нешто добије као порука на Вибер. Углавном, не брините, бићете увек информисани.

Овај свет се стравично мења, све више људи умире од рака, срца, стреса, патње не од пандемије. Што би отпевао Бајага. Овај свет се мења, стравично се мења. Учили смо у Карловачкој гимназији и слушали како Раде Шербеџија рецитује „Свакидашњу  јадиковку”. Не зна се где почиње медијска фатаморгана, а где стварност. Да имам поново 18 година и да размишљам шта ћу даље, свакако бих прво отворио Тикток па бих онда опет размислио да ли да уписујем новинарство. Све се толико променило да је питање шта ће остати од ове некада изузетно лепе професије. Остало је углавном смарање, треш и понижење.

Имао сам тежак задатак од уреднице да напишем ко је наш нови Мића Орловић. Нема га! Наслове у новинама не могу да читам. Нити да гледам прелиставање штампе. Толико је читуља и толико је отишло добрих људи да је боље себи скренути мисли лудоријама са друштвенике мрежа и размишљати шта је за лајк а шта за дислајк. Хвала дивном тиму ТВ магазина где имам свој простор за размишљање већ две године. Биће то добра књига колумни једног дана. Сведочанство времена. И хвала вам што нисте поклекли. Никад ни у једном вашем броју нисам видео лице које је певало музику сумњиве вредности, неку треш водитељку или личности из ријалити програм. То да се у овим новинама појављују само права професионална ТВ лица је једна од ретких доследности у свету који је душу продао за тираж. Амин.

Александар Филиповић