OkoTVoko: TV infodemija
Previše je bilo informacija o pandemiji. Svet je jednostavno pukao. Psihički. Metafizički. Pukli su ljudi. Padaju kao snoplje, koliko ste samo videli tužnih vesti, prošle nedelje, da je neko mlad umro, iznenada, od srčanog udara ali nema vremena da se ožali.
Možda jednim delom mediji proprate ali stiže nova vest, informacija, skandal. U opasnom vremenu živimo. A ishabali smo se. Potrošio nas je raspad Jugoslavije, građanski rat, potrošila nas je hiperinflacija, izmučilo nas je bombarodovanje. Izneverile su nas lažne nade optimista bez pokrića i lažnih proroka. Troši se život kao kreda. I dok je s jedne strane mnogo depresivnih, zakucanih za ekran, s druge su oni koji imaju para i žive život. Zida se kao nikad. Niču novi stambeni kvartovi. Socijalne razlike sve veće. Ili imaš ili nemaš.
Mediji su tu da omađijaju i pruže lažnu sliku. A mnogi se pitaju a ko me je uvračao da mi ne ide u ljubavi, sa parama, na poslu. Dok su neki depresivni, drugi se bahate. Televizije su tu da zabeleže događaj. Nije važno silovanje, pedofilija, vršnjačko nasilje... Posle takvih vesti ajmo malo na zvezde Granda. Ajmo malo hleba i igara. I dok su neki u totalnom bedaku neko je u meraku. Izmorili smo se drndajući daljinski upraljač na suvišne televizijske kanale. Ne možemo da ih prebrojimo. Inflacija informacija, Jutjub kanala, podkasta i portala. Šta reći nekome ko želi da studira novinarstvo. Beži dete u instagram starletane što pre. Namunji mišiće, pusti trendi bradicu i baci taj mistični pogled ka mobilnom telefonu. Svi bi da pevaju. Svi bi reklamu.
Svi bi po svoje parče publiciteta. A hleb i pecivo sve skuplji, po deset dinara u proseku. Ne važi više ona narodna hleba i igara. Ko ima taj i uživa. U novim stanovima, putovanjima, kolima. Ko nema taj ili pati ili zavidi. I onda mrzi po portalima. I onda se svađa. I onda ne zna šta će od sopstvenog života. Teška su vremena došla da naglo umiru dobri ljudi. Šta da kažeš nekom novom klincu, nemoj biti novinar, teška je profesija, radi se non stop kao u supermarketu kod privatnika. Idi u influensere i snimi neki kraći pornić. Idi na Tiktok. Imamo svega viška. Viška televizija, viška silikonskih pevačica. Višak zgodnih frajera. Višak auto-tjun muzike. I što bi rekao Zoki Šumadinac oko mene papaparaca trista. Svega imamo sem sreće. Kad sam video na Tiktoku kako srednjoškolac prevrće klupu i kako psuje profesorku, shvatio sam koliko je bio poguban uticaj nekih programa na mlađe generacije. Jedan od kandidata za gradonačelnika, inače baš fin čovek, gospodin, reče da bi on rijaliti program stavio u noćne sate kao u nekim evropskim zemljama. Kakvi noćni sati, zabrana! Mi smo jako daleko od bilo kakvih pravila koja vladaju u civilizovanom svetu. Ovde se ne zna ko je sa kim, ko koga i vlada opšte licemerje. Što god da se desi. Svi smo već prokuženi i zaraženi. Ko god da kaže da je depresivan, psiholozi bi rekli da je to normalno stanje za ovo što živimo. Ko god nema sreću da mu je televizija jedina zanimacija, taj uživa u Dubajiu, ili na prenatrepanom Kopaoniku i Zlatiboru. Inako sve ima u trending. Nikad nije kasno da se nešto dobije kao poruka na Viber. Uglavnom, ne brinite, bićete uvek informisani.
Ovaj svet se stravično menja, sve više ljudi umire od raka, srca, stresa, patnje ne od pandemije. Što bi otpevao Bajaga. Ovaj svet se menja, stravično se menja. Učili smo u Karlovačkoj gimnaziji i slušali kako Rade Šerbedžija recituje „Svakidašnju jadikovku”. Ne zna se gde počinje medijska fatamorgana, a gde stvarnost. Da imam ponovo 18 godina i da razmišljam šta ću dalje, svakako bih prvo otvorio Tiktok pa bih onda opet razmislio da li da upisujem novinarstvo. Sve se toliko promenilo da je pitanje šta će ostati od ove nekada izuzetno lepe profesije. Ostalo je uglavnom smaranje, treš i poniženje.
Imao sam težak zadatak od urednice da napišem ko je naš novi Mića Orlović. Nema ga! Naslove u novinama ne mogu da čitam. Niti da gledam prelistavanje štampe. Toliko je čitulja i toliko je otišlo dobrih ljudi da je bolje sebi skrenuti misli ludorijama sa društvenike mreža i razmišljati šta je za lajk a šta za dislajk. Hvala divnom timu TV magazina gde imam svoj prostor za razmišljanje već dve godine. Biće to dobra knjiga kolumni jednog dana. Svedočanstvo vremena. I hvala vam što niste poklekli. Nikad ni u jednom vašem broju nisam video lice koje je pevalo muziku sumnjive vrednosti, neku treš voditeljku ili ličnosti iz rijaliti program. To da se u ovim novinama pojavljuju samo prava profesionalna TV lica je jedna od retkih doslednosti u svetu koji je dušu prodao za tiraž. Amin.
Aleksandar Filipović
