окоТВоко: Таблоидна временска прогноза
На телевизији репризе, репризе, репризе... Неки у овом народу изгледа имају пара... Инстаграм и Фејсбук горе, сви су побегли на море. Љубав према мору је јача од свих других љубави. То вам каже и ваш „панонски морнар”.
Хвала вам што читате наш ТВ магазин, а неки и колумне исецкају и стављају у свој хербаријум и споменар. У термалној води у Темерину и у Пачиру, као и у Врднику, сазнао сам шта наше читатељке и читаоце интересује - прва вест мора да буде какво ће бити време. Јер време је неиздрживо. Прво смо имали оне досадне мајске и јунске монсунске кише, потом је кренуло сунце, а затим је ударио град. Питају: „Шта је, новинару, дошао си да видиш како усеви после града”? Небо је било апокалиптично, а затим је уследио тропски талас назван „Луцифер”. Овај назив топлотном удару дали су новинари, а поједини портали допринели су да временска прогноза буде таблоидна кад треба и кад не треба.
Реч „Луцифер” има двојако значење. На латинском „Луцифер” значи онај који носи светлост. У астрономији је то име планете Венере када се јавља пре изласка Сунца. Међутим, значи и владар таме, поглавица ђавола, сотона, ђаво, по алегоричном приказивању пророка Исаије и Луке. У метеорологији имена се једино дају тропским циклонима (урагани, тајфуни). Сећам се кад је био кишни период, око десетог јуна, да је требало да кренемо на море и да смо сваки дан гледали временску прогнозу и да је чињеница била да ниједна телевизија, нити метеоролог, нису могли да потрефе прогнозу а сећате се чувене дугорочне временске прогнозе Бориса Кољчицког - због његових тачних прогноза померене су свадбе, венчања и крштења. Кажу да је од чувеног руског метеоролога прогнозе тражио чак и друг Тито да би знао када да плови Јадраном.
Температуре које су захватиле Шпанију, Немачку од преко четрдесет степени кренуле су ка Балкану. Усталасале су вести на свим телевизијама. Млади Марко Катић наследио је Каменка Катића, као један од ретких мушкараца који је радио временску прогнозу. Тај посао је био углавном резервисан за даме. Марко то ради на шармантан начин. На Танјугу и К1 телевизији млади метеоролог Лука Стокић сјајно је у овим тропским данима пратио временску ситуацију и код нас, али и у свету. Тако да су ови младићи право освежење на досадном, репризном телевизијском програму. Дарио Брзоја води прогнозу у Дневнику Нове хрватске телевизије и то је прогноза коју увек гледам као и ТВ дневник јер ако је ситуација с временом оваква они ће увек почети са временом и то је нешто што је стандард свих професионалних телевизија. Ако је нека елементарна непогода, „Луцифери” и остали тропски таласи тема су на почетку ТВ Дневника. Тако се радило још од времена Душка Богдановића и Михајла Ковача.
Али, свима недостаје начин интерпретације временске прогнозе како је то некада радила Милена Гавриловић да ју је чак имитирао један Горан Стојићевић Карамела. Каменко Катић остаје непревазиђен кад је временска прогноза у питању и неко ко је направио име и презиме баш у том жанру. Дешавало се свашта у временским прогнозама чак и да презентер Би-Би-Сија покаже средњи прст, да пеликан нападне репортера док се јавља у живи програм и, наравно, чувено јављање Милоша Урошевића са Прве телевизије када му је ветар однео кишобран.
И, сад, јасно је да смо у периоду глобалног отопљавања, да се клима променила, да се у Војводини дише на шкрге, Вукашин Катић репортер Пинка је рекао: „Иване”, уместо „Бојане” и рекао је: „Добро јутро”, уместо „Добро вече”, али је имао савршен изговор у разговору са метеорологом Иваном Ристићем. Врућина утиче на све нас. „Луцифер” и „Кербер” чекају на „Харона”, капетана лађе у Хаду... Проблем је што је спољна температура једнака температури нашег тела и што је велика влага.
Никад не путујем у јулу, кад могу да буду велике врућине или нагле промене времена, које су усред сезоне знале да направе хаос по грчким летовалиштима. Моје искуство последњих 15 година је „да је од Светог Илије сунце све милије” и да су врућине и олује повезане само са овим периодом године, када је шпиц сезоне и кад сви упорно трче на море и не питају колико кошта. Е, сад, да ли сам нешто научио од Бориса Кољчицког, видећемо.
Александар Филиповић