окоТВоко: ТВ СПЕКТАКЛ МЕЛОДИЈЕ ЈАДРАНА

Овај телевизијски спектакл и музички пренос вратио је наду у забавну и поп музику али јасно је да ништа не може без најјачег аутора и хит мејкера Тончија Хуљића и његовог певачког јата. Толико звезда на једном месту: Јелена Розга, Дорис Драговић, Нина Бадрић, Петар Грашо, Нено Белан. Фестивалски оркестар уживо са беспрекорним звуком  и телевизијски пренос ХРТ-а дао је домаћи задатак за све јавне сервисе у региону како се прави Санремовски пренос. Увек се сетим преноса домаћих фестивала забавне музике где се не види ни оркестар, ни пратећи вокали. Овде се видело све. Додуше, и у овом преносу било је брљотина па је камерман у једном моменту изгубио контролу као и миксер и редитељ али се брљотина брзо исправила пошто је било толико камера на једном месту да смо и заборавили да се десила брља. Најемотивнији тренутак фестивала је било честитање рођендана диви Зорици Конџи кад јој је Жак Худак уручио цвеће и када јој је цео фестивал честитао рођендан са песмом „Зар је вољети грех”.

Највеће хитове фестивала свакако имају Јелена Розга и дует Нина Бадрић и Петар Грашо и песма „Немој”. После дужег времена видели смо један фестивал забавне музике где су сви учесници били фантастично стилизовани и обучени. Ништа претенциозно, али све елегантно, онако како и треба на мору и на Медитерану. Било је и наших извођача. Увек присутан Сергеј Ћетковић и „побегуља” из „Фрајли” Марија Мирковић. Марија је носила одличне наочаре и она се већ преселила на море, јер има сарадњу са тамошњим клапама и поп музичарима. Мелодије Јадрана су већ сада добиле титулу најбољег фестивала ког смо гледали ове године ако прихватимо чињеницу да је Дора била невиђени треш, а Загребачки фестивал оронули диносаурус кога никаква медијска вијагра не може да придигне. Сплитски фестивал који следи већ по самом списку извођача показује да је изгубио битку настављајући традицију најгледанијег и најслушанијег фестивала у некадашњој ЈРТ Мрежи. Шармантни Душко Ћурлић се показао као достојанствени наследник једног Оливера Млакара. Тамо се искусни водитељи цене а не шаљу се у пензију. Да, то је фестивал где је преседан направио Ђорђе Балашевић који је дошао у патикама и отпевао „Панонског морнара”. Зато смо и ми одавде јако слаби на те звукове са мора. Јер је море једино што нама Војвођанима фали за срећу па зато масовно идемо или у Грчку или у Умаг. Једноставно нам море фали у животу. Дотле слушамо „Та твоја барка мала”, „Коколо”, „Загрљени”, „Само симпатија”, „Подсети ме шта то беше љубав”, „Надалина”. Кажу, депресија типичних Војвођана се може излечити само морем и лепим морским песмама.  Овај телевизијски пренос је био мелем за душу да одморимо мало главу од политике, геостратешких питања од вечитих стресова којима смо изложени. Али и даље се мора знати колико год да је био добар фестивал тамо доле ће се по колима и даље највише слушати Мирослав Илић, Ана Бекута, Лепа Брена, Милица Павловић. Њима се свиђа оно што се код нас снима а наша публика једноставно воли тамошње извођаче. Довољан је податак да је Јелена Розга у рекордном року само преко Инстаграма продала велику дворану Спенса али и та иста Розга феноменално пева „Дуге ноге за играње, витко тело за гледање”.

И може политика да нас свађа колико хоће, музика и даље доказује да је душа оно што воли и Ђолета, Арсена, Оливера, Мишу, Неду, Брену, Тому Здравковића. И да је ХРТ као и ЦМЦ ТВ на понуди оба кабловска оператера што значи да ће шоу бизнис увек бити јачи од сваког шовинизма и с једне и са друге стране. Што би Петар Грашо отпевао „Триба нам, триба нам, само мало, да се волит знамо”. Нико не тражи од нас братство и јединство јер већ тридесет година постоје независне државе али показало се да је музика увек спајала границе патње људске душе. Може Ђани да буде најплаћенији певач али моја душа вуче ка југу и слушаћу овога лета „Немој”, дует Нине Бадрић и Петра Граше.

Александар Филиповић