окоТВоко: Од доброг коња до Илије Чворовића
Још само Српску нову годину да преживимо, добро, и пар славских окупљања, па можемо да се вратимо у нормалне дијеталне и радне токове, размишљају гледаоци у Србији. Тако не размишља Радио телевизија Србије која је нову годину почела ударнички – мини скандалом.
Наиме, на друштвеним мрежама појавио се инсерт из РТС-овог квиза "Потера", који је поделио увек објективну публику. Део навијача и гледалаца тврди како је водитељ Јован Мемедовић мимиком и скидањем наочара указао такмичару на тачан одговор, и тиме су се поново, попут божићне сарме, подгрејале старе, добре теорије завере, барем када су домаћи квизови и игре на срећу у питању.
И док Мемедовић тврди да нема појма о чему се уопште ради, а психолози и бихевијористи објашњавају на који начин људи одају своје тајне мисли, те да је водитељ можда жртва сопствене искрености, "завереници" прстом упиру у све нелогичности и "сумњиве работе" чији су сведоци били протеклих пет сезона, колико се овај квиз емитује на Јавном сервису Србије.
Дакле, шта све шкрипи у "Потери" просечном Илији Чворовићу?
Фанатични гледаоци веома су сумњичави када је у питању знање Трагача. Подсетимо, Трагачи су чланови квиз-екипе, и они се знањем боре против такмичара. Екипа састављена од 4 члана покушава да сакупи што више новца за 60 секунди, а посао Трагача је да ухвати сваког такмичара. Па како је онда Трагач паметнији и бољи од четири такмичара? Лепо. Трагачи су посебно одабране свезналице, у нашем случају Урош Ђурић, Милица Јокановић, Милорад Милинковић и Жарко Стевановић. Сви су они шампиони знања – неки вишеструки победници разних квизова, неки прваци на међународним такмичењима, а неки просто генијалци који све памте. И не, нема завереничког дописивања између сценаристе, састављача питања и Трагача, главама и потписима на озбиљним уговорима (јер "Потера" је лиценцни квиз, а нећемо правити скандале) гарантују њихови учесници.
Поред Трагача, гледаоцима смета и водитељ, а Мемедовићева мимика студира се по методу Станиславског, уз пар упутства од локалних коцкара који су на тежи начин научили како да задрже "покерско лице". Но, није тешко претпоставити да је анализа Јовановог израза лица последње што такмичару пада на памет док покушава да се сети тачног одговора у пар секунди које га деле од великих пара или пропасти, зар не?
Имамо ли још теорија? Има, моја омиљена: све је намештено јер су неки некад одговарали погрешно а признавали су им се тачни одговори, јесте, пише на Википедији да то ништа не ваља. Било је тако и 2014, кад је онај за Њу Џерзи рекао да је град, а у питању је држава и све су му испомагали и однео је силне паре кући. А није заслужио, знате и сами. И још једна: стално на квиз пуштају исте учеснике. Јесте, имају права да се јаве више пута, и сваки пут исти дођу, освоје паре и оду, па поштен свет од њих не може да дође до изражаја. Шта, ови падну на тесту, као да ми не знамо све, гунђају и Илија и брат му Ђура, што вам опрашта кад вас бије.
Има ли објашњења за ове теорије? Наравно! За добрим коњем се диже прашина. "Потера" је редовно у првих десет најгледанијих РТС-ових емисија, иако не може ни да приђе "Слагалици", Шумахеру међу српским квизовима. Кад се томе дода да, за разлику од "Слагалице" не емитује сваки дан, и да је заиста тешко доћи до "вруће столице", а да су нам одговори "на врх језика" и "баш сам то знао само нисам могао да се сетим", јасно је да ће Мемедовић и екипа још дуго морати да се боре против Молдера и Скали испред ТВ екрана. Ипак, не треба сметнути с ума да свега овога не би ни било да "Потера" није добар и квалитетан квиз.
Ивана Вујанов
