окоТВоко: Нешто ми говори

Захваљујући том програму барем на кратко сам побегао од зимских, хладних, депресивних дана.

Глумица Љубинка Кларић маестрално води квиз „Бум’’ на истој телевизији. Она је самоуверена, духовита и безобразна и иронична, онолико колико треба. Све шљашти у том квизу, од сценографије до такмичара, као да смо на јавном сервису, кад оно приватна телевизија. И Уна ТВ има квиз „Једно питање” који води Марија Килибарда. Глумац Андрија Кузмановић води квиз „Погоди ми године” и у оба формата је леп фонд награда.

Квизови су лиценцирани и ту нема импровизације. Смешна ми је била ситуација кад је Милош Биковић изашао из квиза „Кеш такси”. Била је то добро смишљена цака, кад га је путник такмичар питао: „А који си сад па ти? Зар тај квиз не води Иван Ивановић?” У плаво офарбани Биковић се као наљутио и изашао из таксија.

Иначе, цене кабловске телевије нису нимало јефтине, на ову скупоћу. Сва три кабловска оператера су слична - кад је промотивни период, сви су дивни и слатки, а кад постанете корисник, не гледа вам се баш кроз прсте за сваки неплаћени рачун.

Али, с обзиром на то да су телевизије са националним фреквенцијама утањиле са програмом, остаје да се сналазите, јер на Јутјубу једноставно нема свих емисија, нити телевизије то постављају. Велика је конкуренција и заиста не знам земљу у бившој СФРЈ која има толико кабловских телевизија као што то има Србија. Земља која има толику производњу серија и лиценцираних квизова. И испада да су кабловске телевизије јаче него ове са националном фреквенцијом.

Управо захваљујући једној емисији сам толико тога сазнао о Таревцима родном селу Наде Топчагић и о трагедијама које су задесиле њену породицу. Такође у истој емисији сам гледао и причу о Перлезу и о популарној Стоји. Тотално другачији утисак сам стекао о жени кад сам видео њене мештане него што сам имао утисак само на основу песама али и имиџа. Толико су лепо говорили о својој комшиници да сам морао и ја да погледам њене наступе. И онда сам схватио да она заправо има највећи хит „Нешто ми говори” и да је права хистерија кад изводи ову песму. Атмосфера је као на неком рок концерту.

Да су укуси различити говори и пример Лепе Брене. Фахрета је смислила фору „Не дирај лавицу док не дигне главицу”. На порталу једне телевизије је права офанзива хејтера на Лепу Брену, док на другом порталу читамо мишљење њених фанова. И коме онда веровати, кога је Брена изиритирала својом изјавом и појавом? Нешто ми говори да код нас у медијима ништа није случајно.

Александар Филиповић