окоТВоко: Госпојице, ала сте ми шик
Ово је била недеља када сам морао да се одморим од таблоидних садржаја и када сам заиста бирао садржај онога што ћу да гледам.
И уживао сам. У „ТВ лицима као сав нормалан свет” гледао сам Добросава Боба Живковића.
Сећам се срећних времена, када је „Таблоид” на НС плус програму ишао на сваких 15 дана и кад се за сваку емисију правила нова сценографија. Најбоља је била за емисију „Како упропастити сопствено дете” јер је илустрације урадио управо Боб Живковић, а гошћа је била Јасминка Петровић која је после написала и роман и сценарио за „Лето кад сам научила да летим”. Све господа...
А онда на ТВ Инсајдер погледах фантастичну емисију „У кругу породице” код Јелене и Александра Гајшека, гости су били Бојана и Радивоје Раша Андрић. Бојана Андрић не воли да се слика, а ауторка је култне емисије „Трезор”, дакле све зна о историји телевизије. Њен син Радивоје Раша Андрић је наш култни редитељ „Муња”, „Кад порастем бићу кенгур”, „Три палме за битангу и рибицу” и мог омиљеног „Лето кад сам научила да летим”…
Шта значи бити родитељ који није често код куће и шта значи добра комуникација, научио сам из ове емисије. Сазнали смо и како се Раша преко мејла упознао са супругом Лидијом, иначе ћерком Пурише Ђорђевића. И чули смо да је Пуриша писао дивне песме. Да, да, толико сам тога сазнао од Боба и Раше о вештини живота. Толико су показали духовитости, шарма, умећа живота.
Као што у емисији код Јелене Гајшек гледамо „И даље моду са стилом”, али на приватној телевизији, морамо да научимо поново да уживамо у господи на нашим телевизијама… јер толико је лепо кад неко некој дами каже: „Госпојице, ала сте ми шик”. А Горан Бреговић и Здравко Чолић певају „Е, сева мињак, пуко ко рибњак”. Није све у минићу, али то је већ тема за следећу колумну.
Александар Филиповић
