ОкоТВоко: Диносауруси против научне телевизије

Технички разлог је истек уговора, а на питање зашто он није обновљен изгледа да није понуђен адекватни одговор.

Што се МТС-а тиче, они су решили да заувек ћуте, док су се челници СНТВ-а огласили тужним саопштењем, уз лако подизање медијске паучине. И, то је то. Српска научна телевизија, непрофитна и недобитна телевизијска станица цивилног друштва, чији је основни циљ промоција науке, културе и образовање, кабловски живот наставиће у СББ-овом основном пакету. Ово потоње не треба да чуди пошто је Српску научну телевизију Јунајтед медија, власник СББ-а недавно купила, уз већински власнички удео од 75 одсто. СНТВ је основана 2012. године као пројекат удружења Комитет знања Србије (КознаС), који је овом трансакцијом престао да буде њен власник.

Промоција науке кроз ову телевизију наишла је на позитиван ођек у научној јавности, па с овом телевизијом добру сарадњу имају Универзитет у Београду, Српска академија наука и уметности, Факултет драмских уметности, Министарство културе, Центар за промоцију науке, али и Универзитет Колумбија, МИТ, Ђук универзитет, Кан Академија, Менса Србија, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, да споменемо само неке од њих. Ипак, ни импозантан списак сарадника, стручњака и сјајних емисија није био довољан сигнал МТС-у да, макар и посредно, покуша да одговори на захтеве регулаторног тела и институција надзора медијског простора, за већим укључивањем научних, културних и образовних емисија у основну понуду.

У друштву у којем се науци, култури и образовању медијски простор даје на пипете и кашичице, укидање телевизије која се бави популаризацијом науке, културе и уметности, едукацијом и информисањем, уз обраћање посебне пажње на промоцију  домаћих научних институција и установа културе, као и достигнућима научника и уметника из Србије, делује као озбиљан пуцањ у ногу. Иако садржински неатрактивна за оглашиваче, Српска научна телевизија, захваљујући сарадњи са бројним компанијама, научним и едукативним институцијама, имала је верну и добру публику, а неке емисије налазиле су простора и ван ове телевизије.

Када се свему томе дода и чињеница да ниједна комерцијална телевизија ни близу није успела да одговори на захтеве за емитовањем разноврсног медијског садржаја који укључује и маргинализовану науку и културу, јасно је да атмосферу у нашем друштву одавно кроје плићи садржаји, на граници укуса, док се квалитет проглашава за баласт којег се треба отрести, углавном без икаквих последица. Ни Јавни сервис Србије таквих светоназора није поштеђен, па сваке године Регулаторно тело за електронске медије доставља извештај по коме РТС није испунио законске обавезе о минималном проценту приказивања дечијих, образовних, научних и емисија културе. Без последица, наравно, осим по здравље нације, јелте.

Зато сви напори да се ова земља сврста у оне који дугим кораком газе у ИТ сектор који је у страшној експанзији, делују смешно и смушено јер, осим ентузијастичких настојања појединаца, не наилазе на већу подршку. Раст запослених у ИТ сектору тако би могао да буде веома привремен, јер је свест о значају улагања у науку и образовање код нас, на жалост, на парамецијумском развојном нивоу. И, уместо да подржи непрофитну телевизију МТС се води комшијском „цркнутом кравом“, укидајући телевизију само зато што је постала власништво конкуренције, без обзитра на виши интерес.

Другим речима, џаба нам научно-технолошки паркови, кад о њима брину диносауруси.

Ивана Вујанов