OkoTVoko: Dinosaurusi protiv naučne televizije

Tehnički razlog je istek ugovora, a na pitanje zašto on nije obnovljen izgleda da nije ponuđen adekvatni odgovor.

Što se MTS-a tiče, oni su rešili da zauvek ćute, dok su se čelnici SNTV-a oglasili tužnim saopštenjem, uz lako podizanje medijske paučine. I, to je to. Srpska naučna televizija, neprofitna i nedobitna televizijska stanica civilnog društva, čiji je osnovni cilj promocija nauke, kulture i obrazovanje, kablovski život nastaviće u SBB-ovom osnovnom paketu. Ovo potonje ne treba da čudi pošto je Srpsku naučnu televiziju Junajted medija, vlasnik SBB-a nedavno kupila, uz većinski vlasnički udeo od 75 odsto. SNTV je osnovana 2012. godine kao projekat udruženja Komitet znanja Srbije (KoznaS), koji je ovom transakcijom prestao da bude njen vlasnik.

Promocija nauke kroz ovu televiziju naišla je na pozitivan ođek u naučnoj javnosti, pa s ovom televizijom dobru saradnju imaju Univerzitet u Beogradu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Fakultet dramskih umetnosti, Ministarstvo kulture, Centar za promociju nauke, ali i Univerzitet Kolumbija, MIT, Đuk univerzitet, Kan Akademija, Mensa Srbija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da spomenemo samo neke od njih. Ipak, ni impozantan spisak saradnika, stručnjaka i sjajnih emisija nije bio dovoljan signal MTS-u da, makar i posredno, pokuša da odgovori na zahteve regulatornog tela i institucija nadzora medijskog prostora, za većim uključivanjem naučnih, kulturnih i obrazovnih emisija u osnovnu ponudu.

U društvu u kojem se nauci, kulturi i obrazovanju medijski prostor daje na pipete i kašičice, ukidanje televizije koja se bavi popularizacijom nauke, kulture i umetnosti, edukacijom i informisanjem, uz obraćanje posebne pažnje na promociju  domaćih naučnih institucija i ustanova kulture, kao i dostignućima naučnika i umetnika iz Srbije, deluje kao ozbiljan pucanj u nogu. Iako sadržinski neatraktivna za oglašivače, Srpska naučna televizija, zahvaljujući saradnji sa brojnim kompanijama, naučnim i edukativnim institucijama, imala je vernu i dobru publiku, a neke emisije nalazile su prostora i van ove televizije.

Kada se svemu tome doda i činjenica da nijedna komercijalna televizija ni blizu nije uspela da odgovori na zahteve za emitovanjem raznovrsnog medijskog sadržaja koji uključuje i marginalizovanu nauku i kulturu, jasno je da atmosferu u našem društvu odavno kroje plići sadržaji, na granici ukusa, dok se kvalitet proglašava za balast kojeg se treba otresti, uglavnom bez ikakvih posledica. Ni Javni servis Srbije takvih svetonazora nije pošteđen, pa svake godine Regulatorno telo za elektronske medije dostavlja izveštaj po kome RTS nije ispunio zakonske obaveze o minimalnom procentu prikazivanja dečijih, obrazovnih, naučnih i emisija kulture. Bez posledica, naravno, osim po zdravlje nacije, jelte.

Zato svi napori da se ova zemlja svrsta u one koji dugim korakom gaze u IT sektor koji je u strašnoj ekspanziji, deluju smešno i smušeno jer, osim entuzijastičkih nastojanja pojedinaca, ne nailaze na veću podršku. Rast zaposlenih u IT sektoru tako bi mogao da bude veoma privremen, jer je svest o značaju ulaganja u nauku i obrazovanje kod nas, na žalost, na paramecijumskom razvojnom nivou. I, umesto da podrži neprofitnu televiziju MTS se vodi komšijskom „crknutom kravom“, ukidajući televiziju samo zato što je postala vlasništvo konkurencije, bez obzitra na viši interes.

Drugim rečima, džaba nam naučno-tehnološki parkovi, kad o njima brinu dinosaurusi.

Ivana Vujanov