Нининемустре: Мултитаскинг
Иако нисам више у пубертету, када то спада у скоро па нормалну реакцију, лепо ми дође да преврнем очима на неке опште прихваћене стране изразе попут овог: мултитаскинг.
Чак и они који никада нису ни реч енглеског прозборили знају шта је мултитаскинг и радо за себе кажу како су добри у њему. А на такву изјаву која се са поносом изговара, и стомак ми се преврне, а не само очи.
Мултитаскинг значи обављање више задатака истовремено и модерно друштво га баш подржава. Посебно се женама приписују способности да у једном моменту раде више ствари јер нам је наводно то у природи да можемо истовремено да дојимо, пегламо, кувамо ручак и још штошта што се од жене ваљда од вајкада очекивало. И сама сам једно време веровала да сам баш способна, јер умем да радим неколико ствари истовремено, рецимо да причам телефоном док се шминкам и успут пазим на нешто што ми се кува на шпорету. Била бих тако поносна на себе, јер сви женски часописи и разне дискусије у медијима отворено су заговарале идеју да је то баш похвално када можемо да обављамо и по 5 или више задатака ођедном. И јесам, била сам сва битна све до тренутка док ми се врат не ушине од наглих покрета, јер слушалицу придржавам раменом сасвим искривљена, док ми маскара при том не заврши у оку, а не на трепавицама, и док ми оно што је на шпорету неминовно у истом том тренутку не покипи.
Многе моје познанице су шепртљања по кући приписивале фамозном ПМС-у, а у ствари су само као и ја подлегле од друштва наметнутој потреби да стално негде журимо и да смо приморане да више послова истовремено радимо. Мултитаскинг је постао уобичајена појава, па није необично да возач користи мобилни док је у саобраћају, и то не само да разговара, него и да куцка поруке или листа шта је ко објавио на друштвеним мрежама. Када видим да неко задржава колону у саобраћајном шпицу, или кривуда ван своје траке, знам да испробава своје мултитаскинг моћи. Нажалост се таква јунаштва све чешће кобно завршавају како по тог „мултиспособног“ возача, тако и по недужне пешаке и друге учеснике у саобраћају.
У међувремену сам схватила да је свесна присутност у садашњем тренутку која подразумева фокусираност на оно што у том тренутку радим некако непожељна у модерном начину живота. Људима је чудно када сам смирена, опрезна и усредсређена на оно што радим, некако то није модерно понашање. Данас си „ин“ (још једно превртање очима) ако си у журби, пардон у фрци, ако си разапет на све стране и немаш времена ни за кога и ни за шта и мораш много тога ођедном да обавиш, јер онда си битан. И све што радиш, радиш површно, на брзину и траљаво.И онда се чудимо што нам је све некако траљаво и никакво. Е, па ја више нећу да будем „битна“. Једно по једно, сада и овде и милина од живота.
Нина МартиновићАрмбрустер