Nininemustre: Multitasking
Iako nisam više u pubertetu, kada to spada u skoro pa normalnu reakciju, lepo mi dođe da prevrnem očima na neke opšte prihvaćene strane izraze poput ovog: multitasking.
Čak i oni koji nikada nisu ni reč engleskog prozborili znaju šta je multitasking i rado za sebe kažu kako su dobri u njemu. A na takvu izjavu koja se sa ponosom izgovara, i stomak mi se prevrne, a ne samo oči.
Multitasking znači obavljanje više zadataka istovremeno i moderno društvo ga baš podržava. Posebno se ženama pripisuju sposobnosti da u jednom momentu rade više stvari jer nam je navodno to u prirodi da možemo istovremeno da dojimo, peglamo, kuvamo ručak i još štošta što se od žene valjda od vajkada očekivalo. I sama sam jedno vreme verovala da sam baš sposobna, jer umem da radim nekoliko stvari istovremeno, recimo da pričam telefonom dok se šminkam i usput pazim na nešto što mi se kuva na šporetu. Bila bih tako ponosna na sebe, jer svi ženski časopisi i razne diskusije u medijima otvoreno su zagovarale ideju da je to baš pohvalno kada možemo da obavljamo i po 5 ili više zadataka ođednom. I jesam, bila sam sva bitna sve do trenutka dok mi se vrat ne ušine od naglih pokreta, jer slušalicu pridržavam ramenom sasvim iskrivljena, dok mi maskara pri tom ne završi u oku, a ne na trepavicama, i dok mi ono što je na šporetu neminovno u istom tom trenutku ne pokipi.
Mnoge moje poznanice su šeprtljanja po kući pripisivale famoznom PMS-u, a u stvari su samo kao i ja podlegle od društva nametnutoj potrebi da stalno negde žurimo i da smo primorane da više poslova istovremeno radimo. Multitasking je postao uobičajena pojava, pa nije neobično da vozač koristi mobilni dok je u saobraćaju, i to ne samo da razgovara, nego i da kucka poruke ili lista šta je ko objavio na društvenim mrežama. Kada vidim da neko zadržava kolonu u saobraćajnom špicu, ili krivuda van svoje trake, znam da isprobava svoje multitasking moći. Nažalost se takva junaštva sve češće kobno završavaju kako po tog „multisposobnog“ vozača, tako i po nedužne pešake i druge učesnike u saobraćaju.
U međuvremenu sam shvatila da je svesna prisutnost u sadašnjem trenutku koja podrazumeva fokusiranost na ono što u tom trenutku radim nekako nepoželjna u modernom načinu života. Ljudima je čudno kada sam smirena, oprezna i usredsređena na ono što radim, nekako to nije moderno ponašanje. Danas si „in“ (još jedno prevrtanje očima) ako si u žurbi, pardon u frci, ako si razapet na sve strane i nemaš vremena ni za koga i ni za šta i moraš mnogo toga ođednom da obaviš, jer onda si bitan. I sve što radiš, radiš površno, na brzinu i traljavo.I onda se čudimo što nam je sve nekako traljavo i nikakvo. E, pa ja više neću da budem „bitna“. Jedno po jedno, sada i ovde i milina od života.
Nina MartinovićArmbruster