Нинине мустре: Загорело
Претпостављам да су многи од вас чули ону шалу у којој новопечени младожења није задовољан кувањем своје нове младе.
Колико год се она трудила да јело испадне добро, њему је увек нешто фалило. Није ни преслано, није ни неслано, није ни лоше али није ни сасвим добро. Млада се после неког времена прилично разочарала јер никакао није успевала да удовољи своме мужу. Била је све несрећнија и једном приликом онако тужна и расејана, дозволи да јој јело загори. Одлучила је да га ипак послужи, јер се мужу ионако ништа није допадало. На њено изненађење, муж је одушевљено рекао да је јело најзад баш онакво како га је његова мајка спремала и задовољно је све појео.
Колико би живот био једноставнији када бисмо сви могли да завиримо у нечији живот, да га боље упознамо и разумемо из ког разлога ствари доживљава онако како их доживљава. Без обзира на то што је јело загорело, оно је том човеку било подсећање на мајку, на њену пажњу и љубав са којом је јело спремала, најбоље што је умела. Иако очигледно није умела баш најбоље, њен син је успомену на нешто лепо, вредно и добро из свог детињства повезивао са укусом и мирисом загорелог јела. И колико год се то његовој жени чинило бесмисленим, његово је осећање такво какво јесте и не би јој сати убеђивања помогли да га натера да осећа другачије.
Сви ми имамо таква осећања из детињства која су нам усађена и која условљавају начин на који доживљавамо стварност око себе, и ако одемо корак даље, условљавају нам и то какву стварност стварамо око себе. Ако већ знамо да је све начињено од вибрације, онда је јасно да ми, људска бића, као врхунски креатори, својом вибрацијом стварамо све вибрације око себе, једном када схватимо како то функционише.
Али ако се не потрудимо да мало боље упознамо чиме су условљена наша осећања, како то вибрирају наша уверења и понашања, доживотно ћемо се вртети у бескрајном кругу неразумевања како себе, тако и свог окружења. Упорно ћемо тврдити да смо у праву, баш као што ће и неко други бити у праву из сопственог угла гледања на стварност. Стално ћемо бити у расколу и збуњени толиком количином неспоразума и патње у сопственом животу.
Ако ипак једном одлучимо да сопствене ставове и уверења преиспитамо и запитамо се због чега волимо загорело јело, онда ћемо да одгонетнемо сопствену тајну, па ћемо можда да дамо шансу и другачијим укусима. Свака мајка има свој начин да пружи љубав својим најмилијима, а он зависи од тога на који је начин она од својих ближњих љубав добијала. Ваљало би да се сви ми преслишамо шта је то на основу чега своју реалност кројимо, као и да прихватимо да свако од нас преферира неко своје, загорело јело. То би нам помогло да схватимо да циљ није да своја уверења наметнемо, него да их уочимо и добро упознамо, па да се са уверењима других помиримо и на најбољи могући начин ускладимо, све док своје међусобне односе не исцелимо, а онда да заједно једну лепшу реалност искреирамо.
Нина Мартиновић Армбрустер