Ninine mustre: Zagorelo
Pretpostavljam da su mnogi od vas čuli onu šalu u kojoj novopečeni mladoženja nije zadovoljan kuvanjem svoje nove mlade.
Koliko god se ona trudila da jelo ispadne dobro, njemu je uvek nešto falilo. Nije ni preslano, nije ni neslano, nije ni loše ali nije ni sasvim dobro. Mlada se posle nekog vremena prilično razočarala jer nikakao nije uspevala da udovolji svome mužu. Bila je sve nesrećnija i jednom prilikom onako tužna i rasejana, dozvoli da joj jelo zagori. Odlučila je da ga ipak posluži, jer se mužu ionako ništa nije dopadalo. Na njeno iznenađenje, muž je oduševljeno rekao da je jelo najzad baš onakvo kako ga je njegova majka spremala i zadovoljno je sve pojeo.
Koliko bi život bio jednostavniji kada bismo svi mogli da zavirimo u nečiji život, da ga bolje upoznamo i razumemo iz kog razloga stvari doživljava onako kako ih doživljava. Bez obzira na to što je jelo zagorelo, ono je tom čoveku bilo podsećanje na majku, na njenu pažnju i ljubav sa kojom je jelo spremala, najbolje što je umela. Iako očigledno nije umela baš najbolje, njen sin je uspomenu na nešto lepo, vredno i dobro iz svog detinjstva povezivao sa ukusom i mirisom zagorelog jela. I koliko god se to njegovoj ženi činilo besmislenim, njegovo je osećanje takvo kakvo jeste i ne bi joj sati ubeđivanja pomogli da ga natera da oseća drugačije.
Svi mi imamo takva osećanja iz detinjstva koja su nam usađena i koja uslovljavaju način na koji doživljavamo stvarnost oko sebe, i ako odemo korak dalje, uslovljavaju nam i to kakvu stvarnost stvaramo oko sebe. Ako već znamo da je sve načinjeno od vibracije, onda je jasno da mi, ljudska bića, kao vrhunski kreatori, svojom vibracijom stvaramo sve vibracije oko sebe, jednom kada shvatimo kako to funkcioniše.
Ali ako se ne potrudimo da malo bolje upoznamo čime su uslovljena naša osećanja, kako to vibriraju naša uverenja i ponašanja, doživotno ćemo se vrteti u beskrajnom krugu nerazumevanja kako sebe, tako i svog okruženja. Uporno ćemo tvrditi da smo u pravu, baš kao što će i neko drugi biti u pravu iz sopstvenog ugla gledanja na stvarnost. Stalno ćemo biti u raskolu i zbunjeni tolikom količinom nesporazuma i patnje u sopstvenom životu.
Ako ipak jednom odlučimo da sopstvene stavove i uverenja preispitamo i zapitamo se zbog čega volimo zagorelo jelo, onda ćemo da odgonetnemo sopstvenu tajnu, pa ćemo možda da damo šansu i drugačijim ukusima. Svaka majka ima svoj način da pruži ljubav svojim najmilijima, a on zavisi od toga na koji je način ona od svojih bližnjih ljubav dobijala. Valjalo bi da se svi mi preslišamo šta je to na osnovu čega svoju realnost krojimo, kao i da prihvatimo da svako od nas preferira neko svoje, zagorelo jelo. To bi nam pomoglo da shvatimo da cilj nije da svoja uverenja nametnemo, nego da ih uočimo i dobro upoznamo, pa da se sa uverenjima drugih pomirimo i na najbolji mogući način uskladimo, sve dok svoje međusobne odnose ne iscelimo, a onda da zajedno jednu lepšu realnost iskreiramo.
Nina Martinović Armbruster