НИНИНЕ МУСТРЕ: Просек
Моја генерација, (она у најбољим годинама, хе, хе, наравно) тврди да стекнеш увид о стању свести просечног човека тек када си у војсци или у породилишту. Војске у оном облику каква је била у мојој младости више нема, а и породилишта како чујем више личе на застрашујућа места где се породиље изолују и третирају као болесне, пре него места пуна радости и уважавања чаробница које на свет доносе нове људе.
Ово је генерализација и није увек и свугде тако, али дефинитивно је све мање ситуација у којима се на истом месту и под истим условима срећу паметни и мање паметни, срећни и мање срећни, здрави и мање здрави, богати и мање богати људи и где видиш свој положај у односу на просек.
Организоване групне активности, прилике су где се срећу другачији људи и где могу да учим о себи посматрајући своје реакције на њихова понашања. Неколико дана проведених у блиском контакту са људима које пре тога никада нисам срела, драгоцено је искуство које може да ми покаже у ком стању свести се налазим данас у односу на стање свести оно од пре само неколико година.
Некада бих се трудила да се укључим у сваку конверзацију о неким личним искуствима, имала сам жељу да поделим своје, да се и ја укључим и да ако нисам ја доживела нешто на ту тему, барем препричам шта је неко близак мени доживео. У последње време се то променило у толикој мери да једва препознајем себе.
Види се то по све гласнијој причи, по положајима тела нагнутим напред као да хоће да уђу у своје слушаоце и по све наглашенијој гестикулацији. Посматрам себе у таквој ситуацији и трудим се да се без превише критике на сопствени рачун присетим какве бих приче ја испричала и како бих највероватније некада била баш ту међу њима, несвесним енергетским вампирима. Без превише критике, јер знам да сам из свега у чему сам некада грешила много тога о себи научила, будући да сам спремна да се самопосматрам и да тражим начине да мењам оно што не доноси добро ни мени ни другима.
Самосвест много више значи од самопрекора који само снижава вибрацију и води у нове покушаје да се енергија надокнади крађом туђе пажње. Пронаћи начине да се природним путем надокнади енергија права је уметност, али је то природно, а пошто је природа са свим својим даровима свуда око нас, могу рећи за себе да сам већ на путу да постанем права уметница, што и вама од срца желим.
Нина Мартиновић Армбрустер