NININE MUSTRE: Prosek
Moja generacija, (ona u najboljim godinama, he, he, naravno) tvrdi da stekneš uvid o stanju svesti prosečnog čoveka tek kada si u vojsci ili u porodilištu. Vojske u onom obliku kakva je bila u mojoj mladosti više nema, a i porodilišta kako čujem više liče na zastrašujuća mesta gde se porodilje izoluju i tretiraju kao bolesne, pre nego mesta puna radosti i uvažavanja čarobnica koje na svet donose nove ljude.
Ovo je generalizacija i nije uvek i svugde tako, ali definitivno je sve manje situacija u kojima se na istom mestu i pod istim uslovima sreću pametni i manje pametni, srećni i manje srećni, zdravi i manje zdravi, bogati i manje bogati ljudi i gde vidiš svoj položaj u odnosu na prosek.
Organizovane grupne aktivnosti, prilike su gde se sreću drugačiji ljudi i gde mogu da učim o sebi posmatrajući svoje reakcije na njihova ponašanja. Nekoliko dana provedenih u bliskom kontaktu sa ljudima koje pre toga nikada nisam srela, dragoceno je iskustvo koje može da mi pokaže u kom stanju svesti se nalazim danas u odnosu na stanje svesti ono od pre samo nekoliko godina.
Nekada bih se trudila da se uključim u svaku konverzaciju o nekim ličnim iskustvima, imala sam želju da podelim svoje, da se i ja uključim i da ako nisam ja doživela nešto na tu temu, barem prepričam šta je neko blizak meni doživeo. U poslednje vreme se to promenilo u tolikoj meri da jedva prepoznajem sebe.
Vidi se to po sve glasnijoj priči, po položajima tela nagnutim napred kao da hoće da uđu u svoje slušaoce i po sve naglašenijoj gestikulaciji. Posmatram sebe u takvoj situaciji i trudim se da se bez previše kritike na sopstveni račun prisetim kakve bih priče ja ispričala i kako bih najverovatnije nekada bila baš tu među njima, nesvesnim energetskim vampirima. Bez previše kritike, jer znam da sam iz svega u čemu sam nekada grešila mnogo toga o sebi naučila, budući da sam spremna da se samoposmatram i da tražim načine da menjam ono što ne donosi dobro ni meni ni drugima.
Samosvest mnogo više znači od samoprekora koji samo snižava vibraciju i vodi u nove pokušaje da se energija nadoknadi krađom tuđe pažnje. Pronaći načine da se prirodnim putem nadoknadi energija prava je umetnost, ali je to prirodno, a pošto je priroda sa svim svojim darovima svuda oko nas, mogu reći za sebe da sam već na putu da postanem prava umetnica, što i vama od srca želim.
Nina Martinović Armbruster
