НИНИНЕ МУСТРЕ: Пророк
Зашто се каже да је тешко бити пророк у свом селу?
Зато што тог неког пророка сви познају, а и он њих све познаје и свако ће помислити да на основу података које већ поседује о њима склапа неке своје приче и онда покушава да им „предвиди“ шта ће се дешавати у будућности. Ако би се појавио неко потпуно непознат и почео да предвиђа будућност, њему би многи веровали, јер не сумњају да покушава да манипулише њиховим очекивањима и жељама, будући да их не познаје.
Та се изрека не односи само на пророке, односи се на много тога у животу. Колико сам само пута чула да ми се неко жали да када својим ближњима нешто саопшти, они то уопште не узимају у обзир, али ако то исто чују од неког даљег, па и непознатог е, њему из неког разлога одмах поверују. Временом ми је постало јасније зашто се то догађа.
Када нам саопштавају нешто у шта нам је тешко да поверујемо, обично посумњамо да је у питању нека манипулација, нека „задња намера“ путем које тај неко покушава да постигне неки свој циљ. Одмах нам се упали лампица упозорења: ма, сигурно хоће да искористи то што ме добро познаје да би ме убедио у нешто што ће њему бити од користи, или ће ме натерати да урадим нешто што је по његовој вољи.
Чак и у односу са родитељима поступамо тако. Често мислимо да је оно што нам говоре „из најбоље намере“ у ствари њихов начин да нас натерају да урадимо нешто само зато што они мисле да је тако исправно. А онда се деси да исто то чујемо од познаника, или чак од некога кога ни не познајемо и тек онда у то поверујемо.
Понекад чак и тешка срца признамо да је родитељ био у праву. А најлуђе је кад поверујемо у нешто само зато што смо видели на телевизији или прочитали у новинама. Не, није то најлуђе, јер тамо се још и нађе неко са интегритетом. Најлуђе је када поверујемо некоме ко пискара или говори нешто на интернету, а то нешто се уклапа у нашу слику. Ту углавном падају све баријере и ми радосно ускликнемо: „Тако је!“
Сетиће се шта сте им причали и почеће да размишљају другачије. Када се једном и њихова лампица упали, више никада се неће угасити, ма колико слабо у почетку тињала. Не губимо наду ми што верујемо у доброту и лепоту које ће спасити свет! Свако од нас је важна искрица која ће једном букнути у пламен и обасјати цео свет светлошћу радости, слободе, доброте и лепоте.
Нас који сијамо светлом промене прво, како је рекао Ганди, игноришу, па нам се смеју, онда се боре против нас и на крају победимо. Светлост увек побеђује.
Нина Мартиновић Армбрустер
