НИНИНЕ МУСТРЕ: Пожељна
Моја лична прича почиње у мамином стомаку, као и прича свакога од нас.
Тај период од девет месеци био је крајње изазован за моју маму јер је брак у којем је била почео да се руши. Моје рођење доведено је у питање. Мама се осећала напуштеном, изневереном, а у мене, још нерођену, већ је била утиснута фреквенција „непожељне“. Иако се ситуација примирила и неколико година након тога изгледало је као да је све у реду, утиснути кодови те прве фреквенције у којима сам расла чинили су своје и ја сам развила осећај да сам непожељна, напуштена, изневерена.
Кроз већи део живота имала сам страх од тих осећаја и живот ме је наравно стално суочавао са таквим ситуацијама како бих успела да их превазиђем. Мој је задатак био да ојачам, да научим да препознам своје страхове и да их прихватим као део пута мог развоја. Међутим, ја то дуго нисам препознала и у главном сам избегавала такве ситуације, трудећи се да удовољавам људима, да се несебично дајем како бих била жељена и прихваћена.
То се временом развило у константну потребу да добијам признања, да освајам награде, да добијам аплаузе... у школи, у спорту, у позоришту, касније у послу, у било чему чиме сам се бавила морала сам да будем најбоља. У односима са пријатељицама, увек сам прихватала њихове ставове, њихове идеје и њихове стилове живота у тој силној жељи да будем прихваћена и да негде припадам. Исто је било и у партнерским односима, који су се у главном завршавали тако што сам била остављена, осећала се изневерено и непожељно.
Увидела сам да сам се баш због сталних покушаја да се допаднем, људима мање допадала – какав парадокс! Научила сам да сама себе вреднујем, променила тон разговора које водим са собом, почела себе да прихватам и признајем.
И тада су почеле промене. Прво се појавио партнер који ме у потпуности подржава и заједно растемо и развијамо сопствене личности и способности, а затим су и све друге околности почеле да се мењају. Процес самооснаживања и даље траје, али је сада све много једноставније, јер много брже препознајем замке те утиснуте фреквенције и мој одговор на сваку ситуацију је смисленији и сваком приликом ја све боље упознајем себе, а прилике за непредовање све су веће у сваком смислу – у љубави, партнерству, послу, здрављу и општем благостању.
Испоставило се да било које уверење утиснуто још пре рођења може да се искористи као кључ напретка и развоја ка свом пуном потенцијалу. Од када себи нисам више непожељна, живот је почео да поприма савим другачији, много лепши смисао.
Нина Мартиновић Армбрустер
