NININE MUSTRE: Poželjna
Moja lična priča počinje u maminom stomaku, kao i priča svakoga od nas.
Taj period od devet meseci bio je krajnje izazovan za moju mamu jer je brak u kojem je bila počeo da se ruši. Moje rođenje dovedeno je u pitanje. Mama se osećala napuštenom, izneverenom, a u mene, još nerođenu, već je bila utisnuta frekvencija „nepoželjne“. Iako se situacija primirila i nekoliko godina nakon toga izgledalo je kao da je sve u redu, utisnuti kodovi te prve frekvencije u kojima sam rasla činili su svoje i ja sam razvila osećaj da sam nepoželjna, napuštena, izneverena.
Kroz veći deo života imala sam strah od tih osećaja i život me je naravno stalno suočavao sa takvim situacijama kako bih uspela da ih prevaziđem. Moj je zadatak bio da ojačam, da naučim da prepoznam svoje strahove i da ih prihvatim kao deo puta mog razvoja. Međutim, ja to dugo nisam prepoznala i u glavnom sam izbegavala takve situacije, trudeći se da udovoljavam ljudima, da se nesebično dajem kako bih bila željena i prihvaćena.
To se vremenom razvilo u konstantnu potrebu da dobijam priznanja, da osvajam nagrade, da dobijam aplauze... u školi, u sportu, u pozorištu, kasnije u poslu, u bilo čemu čime sam se bavila morala sam da budem najbolja. U odnosima sa prijateljicama, uvek sam prihvatala njihove stavove, njihove ideje i njihove stilove života u toj silnoj želji da budem prihvaćena i da negde pripadam. Isto je bilo i u partnerskim odnosima, koji su se u glavnom završavali tako što sam bila ostavljena, osećala se iznevereno i nepoželjno.
Uvidela sam da sam se baš zbog stalnih pokušaja da se dopadnem, ljudima manje dopadala – kakav paradoks! Naučila sam da sama sebe vrednujem, promenila ton razgovora koje vodim sa sobom, počela sebe da prihvatam i priznajem.
I tada su počele promene. Prvo se pojavio partner koji me u potpunosti podržava i zajedno rastemo i razvijamo sopstvene ličnosti i sposobnosti, a zatim su i sve druge okolnosti počele da se menjaju. Proces samoosnaživanja i dalje traje, ali je sada sve mnogo jednostavnije, jer mnogo brže prepoznajem zamke te utisnute frekvencije i moj odgovor na svaku situaciju je smisleniji i svakom prilikom ja sve bolje upoznajem sebe, a prilike za nepredovanje sve su veće u svakom smislu – u ljubavi, partnerstvu, poslu, zdravlju i opštem blagostanju.
Ispostavilo se da bilo koje uverenje utisnuto još pre rođenja može da se iskoristi kao ključ napretka i razvoja ka svom punom potencijalu. Od kada sebi nisam više nepoželjna, život je počeo da poprima savim drugačiji, mnogo lepši smisao.
Nina Martinović Armbruster