МНОГИ БИ ОДАХНУЛИ ДА ОДЕМ ИЗ МЕДИЈА! Краљица Таблоида Љиљана Станишић открива због које папарацо фотке је завршила у лисицама
Сви прете из празне пушке. Најлакше је застрашити жену. Они мисле, „Ма, шта она пише, сад ћемо ми њој да урадимо ово или оно”.
Штампу, за сад, не желим да напустим, још увек пише за „Курир” истим жаром као првог дана. Мало ко зна да сам савршена и као туристички водич, одлично ми иде и тај посао. Волим рад са људима, па макар он и био напоран. Али, не верујем да ћу напустити медије, посебно сада када пливам и у водитељским водама. Ако се скроз преоријентишем ускоро на то, многи ће да одахну - рекла је с осмехом Љиљана Станишић на наше питање да ли је размишљала да напусти таблоидно новинарство, посебно након озбиљних претњи, и запосли се у струци као дипломирани економиста у туризму. Ипак, Љиљана је одлучила да „Пусти бригу” како гласи назив њене емисије на телевизији Курир и организује нову сезону овог поподневног шоуа.
- Звучаће као клише, али заиста смо се потрудили да нова сезона која стартује од септембра буде тотално другачија од prеthodnе три. Сценографија је комплетно другачија. Унели смо детаље који оплемењују цео простор илити наш дом из којег ћемо се свим срцем трудити да и гледаоци осете топлину, забаву, смех и добру енергију коју желимо да им пружимо. Уз наше највеће звезде из света музике, спорта, културе, али и невероватних младих талената садржај који спремамо ће сигурно одушевити наше гледаоце. У недељно поподне долазе највећи мајстори свог заната, а уз бенд Милоша Вујановића и незамењивог шефа кухиње Дејана Шутановца нема шансе да ико на овим просторима има програм као наш. Можда звучи претенциозно, али верујте ми да се цео тим потрудио да управо наши гледаоци буду задовољни и да на квалитетан начин уз нас проведу два сата. Због тога што сви радимо у служби публике не желим да будем скромна - најавила је Љиљана Станишић.
Како се постаје „краљица таблоида” и да ли је то хлеб са седам кора?
- Тешко јесте, али када знате да то што сазнате, откријете, утврдите или проверите из неколико извора и читаоцима предочите истину, онда и тај терет који носи овај вид посла не пада тешко. Добар у свом послу се постаје веома лако. На првом месту важно је да волите оно што радите и да не одустајете, већ да полако, корак по корак, градите свој пут. Ништа не долази преко ноћи па ни титула „краљица таблоида” коју сте ми управо дали. Мада бих ја рекла да сам предалеко од тога, али ми је драго када видим на улици, у градском превозу или било где да људи читају оно што сам написала.
Зашто ваши фанови пишу да сте „пеницилин за познате личности”?
- Ви мене баш видите као неког великог новинара, па још тврдите да имам фанове (смех). Лепо звучи, али није тако! Људи који прате оно што пишем су, пре свега, верни читаоци дневног листа „Курир” у којем радим толико пожртвовано, прецизно и са великом љубављу. Управо сам њима дужна да о познатим личностима извештавам не како би они желели, него онако како заиста јесте. Зато нема поштеђених и привилегованих. Ако неко нешто направи у свом животу и каријери, то ћу и да објавим. А, наравно, кад ураде и лепе и успешне ствари које заиста треба похвалити и поздравити, ту сам и да напишем афирмативан текст. Међутим, умем ја некад и да на својим друштвеним мрежама изнесем лични став о некоме, а то је моја приватна ствар и онда су људи томе приписали тај епитет „пеницилин”.
Многе познате личности се плаше вашег пера, а међу пријатељима важите за великог друга, особу која увек хоће да помогне. Како сте помирили у себи те две личности?
- Веома лако. Веровали или не, али ја не подносим када морам да напишем они тамнију страну коју сазнам о личностима о којима извештавам. То ми најтеже пада. Као када лекар мора да спаси живот некоме коме спаса нема или контролор када мора да наплати казну, или пак ветеринар када мора да успава животињу. Свако бира свој позив, па самим тим и све предности и мане које иду уз то. Верујте ми да ја у каријери имам више необјављених ексклузива него објављених, али како би то читаоци могли знати које ја све битке водим да би имали да прочитају свеже информације. Зато и балансирам, људи који ме знају, па чак и они о којима сам написала нешто што им не иде уз длаку, ипак ме доживљавају управо како сте и навели у питању.
Зашто вас је вијала полиција у Кану?
- Јаооо, то је било када се породила Јелена Ђоковић. Ја сам била у Кану да испратим ту причу, а тамо је забрањено фотографисање јавних личности. Поштујем ја што је тамо забрањено, али наша екипа је извештавала за српске медије, не за француске тако да кад су видели да су изашле фотографије из Монте Карла, Јелене и Новака, одмах су реаговали. Али, тамошњи припадници органа реда и мира су према мени били максимално коректни и одали ми признање да сам то учинила на професионалан начин када ни они нису спазили да сам новинар.
Да ли је истина да сте новинар са највише тужби у Србији и да сте непобедиви на суду?
- Била сам, али сад немам ни две које се вуку од пре неколико година. Закон је у многим ситуацијама јачи од истине. Судије не суде према тачности информација које сам објавила, већ искључиво према форми која је прописана. Максимално поштујем новинарски кодекс и етику, али више волим да својим читаоцима предочим истину, па и по цену тужбе. Такође, уживам када дођем на суд и тужилац (ја их зовем тужибаба) не говори истину па скрећу поглед и не могу да ме погледају у очи. То је презабавно.
Кажу да је ваш телефон већа Пандорина кутија од Ватиканске библиотеке, колико би се наша сцена променила када би ваши „досијеи” изашли на Викиликсу?
- То би била највећа ризница никад објављених тајни и скривених догађаја из живота личности које се свим силама труде да се допадну јавности, а само ја знам какав живот заиста воде. Важно ми је да знате да ја не судим, никада никоме, већ ми је то занимљиво колико ми је овај посао донео могућности да знам шта је истина и да нико не може да ме обмањује. Када би све то тако могло да иде у јавност, а не може јер, ипак, закон у већој мери штити јавне личности, па самим тим досијеи ће остати заувек сачувани у мојој библиотеци. Мада, полако, никад се не зна шта може да се деси.
Снежана Милановић
