MNOGI BI ODAHNULI DA ODEM IZ MEDIJA! Kraljica Tabloida Ljiljana Stanišić otkriva zbog koje paparaco fotke je završila u lisicama
Svi prete iz prazne puške. Najlakše je zastrašiti ženu. Oni misle, „Ma, šta ona piše, sad ćemo mi njoj da uradimo ovo ili ono”.
Štampu, za sad, ne želim da napustim, još uvek piše za „Kurir” istim žarom kao prvog dana. Malo ko zna da sam savršena i kao turistički vodič, odlično mi ide i taj posao. Volim rad sa ljudima, pa makar on i bio naporan. Ali, ne verujem da ću napustiti medije, posebno sada kada plivam i u voditeljskim vodama. Ako se skroz preorijentišem uskoro na to, mnogi će da odahnu - rekla je s osmehom Ljiljana Stanišić na naše pitanje da li je razmišljala da napusti tabloidno novinarstvo, posebno nakon ozbiljnih pretnji, i zaposli se u struci kao diplomirani ekonomista u turizmu. Ipak, Ljiljana je odlučila da „Pusti brigu” kako glasi naziv njene emisije na televiziji Kurir i organizuje novu sezonu ovog popodnevnog šoua.
- Zvučaće kao kliše, ali zaista smo se potrudili da nova sezona koja startuje od septembra bude totalno drugačija od prethodne tri. Scenografija je kompletno drugačija. Uneli smo detalje koji oplemenjuju ceo prostor iliti naš dom iz kojeg ćemo se svim srcem truditi da i gledaoci osete toplinu, zabavu, smeh i dobru energiju koju želimo da im pružimo. Uz naše najveće zvezde iz sveta muzike, sporta, kulture, ali i neverovatnih mladih talenata sadržaj koji spremamo će sigurno oduševiti naše gledaoce. U nedeljno popodne dolaze najveći majstori svog zanata, a uz bend Miloša Vujanovića i nezamenjivog šefa kuhinje Dejana Šutanovca nema šanse da iko na ovim prostorima ima program kao naš. Možda zvuči pretenciozno, ali verujte mi da se ceo tim potrudio da upravo naši gledaoci budu zadovoljni i da na kvalitetan način uz nas provedu dva sata. Zbog toga što svi radimo u službi publike ne želim da budem skromna - najavila je Ljiljana Stanišić.
Kako se postaje „kraljica tabloida” i da li je to hleb sa sedam kora?
- Teško jeste, ali kada znate da to što saznate, otkrijete, utvrdite ili proverite iz nekoliko izvora i čitaocima predočite istinu, onda i taj teret koji nosi ovaj vid posla ne pada teško. Dobar u svom poslu se postaje veoma lako. Na prvom mestu važno je da volite ono što radite i da ne odustajete, već da polako, korak po korak, gradite svoj put. Ništa ne dolazi preko noći pa ni titula „kraljica tabloida” koju ste mi upravo dali. Mada bih ja rekla da sam predaleko od toga, ali mi je drago kada vidim na ulici, u gradskom prevozu ili bilo gde da ljudi čitaju ono što sam napisala.
Zašto vaši fanovi pišu da ste „penicilin za poznate ličnosti”?
- Vi mene baš vidite kao nekog velikog novinara, pa još tvrdite da imam fanove (smeh). Lepo zvuči, ali nije tako! Ljudi koji prate ono što pišem su, pre svega, verni čitaoci dnevnog lista „Kurir” u kojem radim toliko požrtvovano, precizno i sa velikom ljubavlju. Upravo sam njima dužna da o poznatim ličnostima izveštavam ne kako bi oni želeli, nego onako kako zaista jeste. Zato nema pošteđenih i privilegovanih. Ako neko nešto napravi u svom životu i karijeri, to ću i da objavim. A, naravno, kad urade i lepe i uspešne stvari koje zaista treba pohvaliti i pozdraviti, tu sam i da napišem afirmativan tekst. Međutim, umem ja nekad i da na svojim društvenim mrežama iznesem lični stav o nekome, a to je moja privatna stvar i onda su ljudi tome pripisali taj epitet „penicilin”.
Mnoge poznate ličnosti se plaše vašeg pera, a među prijateljima važite za velikog druga, osobu koja uvek hoće da pomogne. Kako ste pomirili u sebi te dve ličnosti?
- Veoma lako. Verovali ili ne, ali ja ne podnosim kada moram da napišem oni tamniju stranu koju saznam o ličnostima o kojima izveštavam. To mi najteže pada. Kao kada lekar mora da spasi život nekome kome spasa nema ili kontrolor kada mora da naplati kaznu, ili pak veterinar kada mora da uspava životinju. Svako bira svoj poziv, pa samim tim i sve prednosti i mane koje idu uz to. Verujte mi da ja u karijeri imam više neobjavljenih ekskluziva nego objavljenih, ali kako bi to čitaoci mogli znati koje ja sve bitke vodim da bi imali da pročitaju sveže informacije. Zato i balansiram, ljudi koji me znaju, pa čak i oni o kojima sam napisala nešto što im ne ide uz dlaku, ipak me doživljavaju upravo kako ste i naveli u pitanju.
Zašto vas je vijala policija u Kanu?
- Jaooo, to je bilo kada se porodila Jelena Đoković. Ja sam bila u Kanu da ispratim tu priču, a tamo je zabranjeno fotografisanje javnih ličnosti. Poštujem ja što je tamo zabranjeno, ali naša ekipa je izveštavala za srpske medije, ne za francuske tako da kad su videli da su izašle fotografije iz Monte Karla, Jelene i Novaka, odmah su reagovali. Ali, tamošnji pripadnici organa reda i mira su prema meni bili maksimalno korektni i odali mi priznanje da sam to učinila na profesionalan način kada ni oni nisu spazili da sam novinar.
Da li je istina da ste novinar sa najviše tužbi u Srbiji i da ste nepobedivi na sudu?
- Bila sam, ali sad nemam ni dve koje se vuku od pre nekoliko godina. Zakon je u mnogim situacijama jači od istine. Sudije ne sude prema tačnosti informacija koje sam objavila, već isključivo prema formi koja je propisana. Maksimalno poštujem novinarski kodeks i etiku, ali više volim da svojim čitaocima predočim istinu, pa i po cenu tužbe. Takođe, uživam kada dođem na sud i tužilac (ja ih zovem tužibaba) ne govori istinu pa skreću pogled i ne mogu da me pogledaju u oči. To je prezabavno.
Kažu da je vaš telefon veća Pandorina kutija od Vatikanske biblioteke, koliko bi se naša scena promenila kada bi vaši „dosijei” izašli na Vikiliksu?
- To bi bila najveća riznica nikad objavljenih tajni i skrivenih događaja iz života ličnosti koje se svim silama trude da se dopadnu javnosti, a samo ja znam kakav život zaista vode. Važno mi je da znate da ja ne sudim, nikada nikome, već mi je to zanimljivo koliko mi je ovaj posao doneo mogućnosti da znam šta je istina i da niko ne može da me obmanjuje. Kada bi sve to tako moglo da ide u javnost, a ne može jer, ipak, zakon u većoj meri štiti javne ličnosti, pa samim tim dosijei će ostati zauvek sačuvani u mojoj biblioteci. Mada, polako, nikad se ne zna šta može da se desi.
Snežana Milanović
