Милан Марић о биографском филму о кафанском певачу: Пустили смо да нас „Тома“ боли
У филму „Тома“, који приказује почетак, као и врхунац славе чувеног кафанског певача Томе Здравковића и његових љубави које су га инспирисале да напише неке од ванвременских хитова, главну улогу игра глумац Милан Марић, који се није трудио да певача имитира.
Донео је на биоскопско платно свог Тому и ставио фокус на његову личност и емоције од којих је био саткан. Како нам је рекао на новосадској премијери филма у биоскопу „Арена Синеплекс“ било би глупо да су кренули путем имитације Томиног лика, јер гледаоци кроз такав приступ лику не могу да осете и људску емоцију.
– Он је морао да буде човек, да буде жив, тако да је моја и одлука Драгана Бјелогрлића, када смо разговарали, била да направимо филм у којем ће он бити наш Тома. Ја сам ја, такав какав сам, нисам Тома Здравковић. Колико је мени помогао Тома, толико мене има у овом филму унутар Томе – испричао је за наш лист глумац Милан Марић.
Тома Здравковић у филму изговара реченицу: „Да би писао овакве песме, мора много да се запрљаш“. Како један млад човек попут вас урони у један такав комплексан лик који је испуњен тугом и сетом?
– Имамо ми сви неко своје блато, како би рекао Тома. Неко покушава да га игнорише, неко се прави да га не примећује, а неки га просто прихвате и улете у њега. Улазак у сопствено блато је као улазак у блато на улици - врло непријатно. Само је ово, што је лично, мало и болно.
Колико је тешко било изнети све те емоције које сте приказали у филму?
– Не знам да ли је било тешко. Било је узбудљиво, напорно, али не и мучно. Било је изазовно, али, ако ова целокупна екипа која је реализовала филм има неку одлику онда је то храброст. И наравно помало лудост (смех).
Тома је носио у себи истовремену и велику животну радост, а и тугу. Колико је било тешко дочарати те прелазе?
– Било је, али нисмо се плашили тог изазова. Нисмо се плашили да се пустимо, да нас мало и боли док ово све радимо. Било би глупо да смо прошли неогребани ми лично. Некако овај филм и овај сценарио и цела ова прича је захтевала ту врсту ризика.
Да ли сте и ви као Драган Бјелогрлић плакали због овог филма?
– Плакао сам и током снимања. То је баш чудно. Нисмо се либили да то радимо. Пријало нам је, долазило је спонтано, како са спознајом о сценарију тако и спознајама о нама самима.
Почели сте да снимате и трећу сезону серије „Државни службеник“. Шта ће то бити у фокусу овога пута?
– Па овога пута нам се сезона сама написала. У сржи целе приче је корона. Мораћете да сачекате да видите како то изгледа у серији. Трудили смо се да сценарио прати и prеthodnе две сезоне и мислим да ће остати у дослуху са причом целе серије. Тек смо кренули са снимањем, а вероватно ће следеће године кренути и емитовање.
Која је ваша омиљена Томина песма?
– Немам омиљену Томину песму, заправо немам само једну. И не желим да издвајам једну. Нисмо ми само једна ствар у животу.
Шта за вас симболизује Тома?
– Много тога, заправо. Не могу у једној речи да вам дефинишем цело ово снимање, Тому и цео пут који смо прошли. И ризик и истрајност и пуштање у то блато, затим и тај стомак и интуиција која ради и вуче. Некако, немање страха и да не знаш и да се запиташ и да немаш одговоре... Мислим да је то све негде живот и да се, због тога што смо тај „луксуз“ себи дозволили током снимања, заправо у филм уткало нешто што је врло животно и што комуницира са људима који га гледају.
Колико је Тома утицао на Силвану Арменулић, а колико је она оставила трага у његовом животу?
– Ми смо одлучили да овај филм и направимо тако, да Силвана буде Томина тиха патња. Нешто за чиме је он читавог живота жудео. Из те перспективе, вероватно много.
Јесте ли и сами знали о Томином животу пре филма?
– Нисам. Лагао бих када бих рекао да сам био познавалац Томиног живота. Знао сам његове песме из кафане. Чак и лимитиран број песама, нисам ни знао шта све он има. Тек када сам добио улогу и када смо почели да копамо по Томином животу, по целој естради тог времена, тада сам сазнао неке ствари о њему, које су мени биле интересантне.
Има ли уопште данас боема као што је био Тома Здравковић?
– Има, како не. Променило се време и уопште не треба романтизовати то што је некада било. То време је имало свог Тому, имало је своје навике, трендове, предности и мане. Ми данас живимо друго време, друге трендове, мане и врлине, друге Томе. Вероватно ће неко за 30, 40 година направити филм о неком данашњем Томи. Заправо, кад кажете да ли ово данашње време има неког Тому и да ли има емотиваца, људи који се боре са самим собом, можда беже од самога себе, који желе нешто а не могу да остваре, сигуран сам да има.
Владимир Бијелић
