Мастер ликовних уметности у борилачкој арени

Тиме је уписао и другу победу у својој досадашњој такмичарској каријери. Никога, ко иоле познаје Драгутина, то не изненађује, јер знају колико је посвећен свему ономе што ради. То је, уосталом, показао и у време док је студирао. 

Драгутин је, наиме, мастер ликовних уметности. Завршио је мастер академске студије на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Горана Деспотовског. Био је један од најбољих студената и као такав је својевремено добио и стипендију Општине Сечањ. 

-Био сам веома посвећен студент и академија ме је умногоме обликовала као човека, нарочито у начину размишљања и критичког погледа на свет. Активан сам као излагач, излагао сам на више самосталних и колективних изложби и учествовао на многим уметничким пројектима, како домаћим, тако и међународним. Волим уметност. Једноставно се човек са тиме роди. Од малих ногу ме је веома интересовала ликовна уметност. Академија је некако дошла као природни пут мог даљег школовања – прича за „Дневник“ MMA борац и уметник Драгутин Јегдић. 

Наш саговорник је рођен у Београду, а цело детињство и рану младост провео је у Сечњу. Тамо се и школовао и завршио основну школу и гимназију. Даље школовање га је одвело у Нови Сад. 

-Најлепше успомене из детињства везују ме за Сечањ. Као свако дете са села, био сам веома активан и кроз одрастање сам прикупио заиста пуно лепих успомена. Родитељи и брат и даље живе у Сечњу, као и многобројна родбина, кумови и пријатељи, тако да често одлазим тамо – истиче Драгутин. 

Што се спорта тиче, тренирао је све и свашта, а најдуже је остао у рукомету, који је уједно и најзначајнији спорт у Сечњу, са веома дугом традицијом и богатом историјом. Као млад, добио је шансу од легендарног Момира Рнића да наступа за Рукометни клуб Пролетер из Зрењанина, који је тада био веома конкурентан у Супер лиги. Сплетом околности, наступајући за Пролетер, задобио је озбиљну повреду колена која га је удаљила од рукометне каријере. 

-Борилачким спортовима сам почео да се бавим 2014. године, по доласку у Нови Сад. Они су ме увек привлачили. Када сам први пут крочио на струњачу свог матичног клуба „Family Fight Теам“, заљубио сам се у тај спорт. Базична вештина нашег клуба је Лута Ливре, односно борба у партеру, што је, према мом мишљењу, свакако најбоља база за транзицију у MMA – прича нам Драгутин. 

Драгутин као добар пример издваја члана клуба др Луку Стрезоског који се школовао у Америци и Лондону, докторирао је у 27. години и био најмлађи доктор наука на Универзитету у Новом Саду. У тридесетој години је добио награду „Др Зоран Ђинђић“. 

-Поред свих тих достигнућа, доцент је на Факултету техничких наука у Новом Саду, породичан човек, отац и на крају одличан MMA борац, са скором од седам победа и једним поразом. Надам се да не треба више да причам – кроз осмех истиче Драгутин. 

Мешовите борилачке вештине (MMA) почео је да тренира пре нешто више од две године, и то игром случаја, а за сада, како наводи, ужива у томе. 

-На иницијативу нашег тренера Дамира Михајловића отворили смо филијалу клуба у Сечњу. Од општинских власти смо добили прикладан простор на коришћење, али и даље чекамо на средства и донације како бисмо опремили салу и почели са радом. Замисао је да се деца склоне са улице и уведу у салу, где ће развијати дух и тело и стицати одређене вештине – каже Јегдић. 

Његово професионално искуство у MMA, по броју мечева, није велико, али пошто има тридесет и три године, животно искуство и сталоженост покушава да пренесе и у октагон. 

-У спорту су победе и порази нормална ствар. У досадашња два меча остварио сам две победе. Последњи наступ сам одрадио против аустријског борца, правог ветерана у борилачком спорту, Дритана Барјамаја. Он је веома респектабилно име на европској борилачкој сцени и та победа ми заиста много значи. Овим путем бих се захвалио свим члановима „Family Fight Теам“-а, као и организацији „Armmada“ на пруженој прилици – поручује Драгутин Јегдић.

Уметник и борац. Наизглед звучи неспојиво, али је Драгутин, иначе отац два детета, успео да споји једно са другим.

- Многи борце сматрају за некакве „дивљаке“, за шта доста кривим и медије. MMA делује као веома бруталан спорт и туча, али верујте да заиста није. По филозофији и тактици много је ближи шаху него тучи. Да бисте трајали у овом спорту и били успешни, морате бити интелигентни и тренирати паметно – објашњава Драгутин који сада живи и ради у Новом Саду 

Запослен је у ЈКП „Водовод и канализација“, где ради у сектору односа са јавношћу. На радном месту обавља посао графичког дизајнера. 

-Породица и здравље деце су ми на првом месту. Ћерке су још мале да би схватиле шта је то што тата ради. Током последњег меча биле су ми ватрене навијачице крај малог екрана. Наравно, након што је исход меча већ био готов, што ми је било веома симпатично. Старији чланови породице нису баш срећни због спорта којим се бавим, а ту првенствено мислим на супругу, као и моје и њене родитеље. Свесни су могућих последица јер ово је ипак контактни спорт. Ипак, и поред све бриге и стрепње, кад меч дође, увек су уз мене свим срцем, што свакако осетим и што ми у тешким моментима много значи – каже Драгутин. 

Жељко Балабан