Master likovnih umetnosti u borilačkoj areni

Time je upisao i drugu pobedu u svojoj dosadašnjoj takmičarskoj karijeri. Nikoga, ko iole poznaje Dragutina, to ne iznenađuje, jer znaju koliko je posvećen svemu onome što radi. To je, uostalom, pokazao i u vreme dok je studirao. 

Dragutin je, naime, master likovnih umetnosti. Završio je master akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Gorana Despotovskog. Bio je jedan od najboljih studenata i kao takav je svojevremeno dobio i stipendiju Opštine Sečanj. 

-Bio sam veoma posvećen student i akademija me je umnogome oblikovala kao čoveka, naročito u načinu razmišljanja i kritičkog pogleda na svet. Aktivan sam kao izlagač, izlagao sam na više samostalnih i kolektivnih izložbi i učestvovao na mnogim umetničkim projektima, kako domaćim, tako i međunarodnim. Volim umetnost. Jednostavno se čovek sa time rodi. Od malih nogu me je veoma interesovala likovna umetnost. Akademija je nekako došla kao prirodni put mog daljeg školovanja – priča za „Dnevnik“ MMA borac i umetnik Dragutin Jegdić. 

Naš sagovornik je rođen u Beogradu, a celo detinjstvo i ranu mladost proveo je u Sečnju. Tamo se i školovao i završio osnovnu školu i gimnaziju. Dalje školovanje ga je odvelo u Novi Sad. 

-Najlepše uspomene iz detinjstva vezuju me za Sečanj. Kao svako dete sa sela, bio sam veoma aktivan i kroz odrastanje sam prikupio zaista puno lepih uspomena. Roditelji i brat i dalje žive u Sečnju, kao i mnogobrojna rodbina, kumovi i prijatelji, tako da često odlazim tamo – ističe Dragutin. 

Što se sporta tiče, trenirao je sve i svašta, a najduže je ostao u rukometu, koji je ujedno i najznačajniji sport u Sečnju, sa veoma dugom tradicijom i bogatom istorijom. Kao mlad, dobio je šansu od legendarnog Momira Rnića da nastupa za Rukometni klub Proleter iz Zrenjanina, koji je tada bio veoma konkurentan u Super ligi. Spletom okolnosti, nastupajući za Proleter, zadobio je ozbiljnu povredu kolena koja ga je udaljila od rukometne karijere. 

-Borilačkim sportovima sam počeo da se bavim 2014. godine, po dolasku u Novi Sad. Oni su me uvek privlačili. Kada sam prvi put kročio na strunjaču svog matičnog kluba „Family Fight Team“, zaljubio sam se u taj sport. Bazična veština našeg kluba je Luta Livre, odnosno borba u parteru, što je, prema mom mišljenju, svakako najbolja baza za tranziciju u MMA – priča nam Dragutin. 

Dragutin kao dobar primer izdvaja člana kluba dr Luku Strezoskog koji se školovao u Americi i Londonu, doktorirao je u 27. godini i bio najmlađi doktor nauka na Univerzitetu u Novom Sadu. U tridesetoj godini je dobio nagradu „Dr Zoran Đinđić“. 

-Pored svih tih dostignuća, docent je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, porodičan čovek, otac i na kraju odličan MMA borac, sa skorom od sedam pobeda i jednim porazom. Nadam se da ne treba više da pričam – kroz osmeh ističe Dragutin. 

Mešovite borilačke veštine (MMA) počeo je da trenira pre nešto više od dve godine, i to igrom slučaja, a za sada, kako navodi, uživa u tome. 

-Na inicijativu našeg trenera Damira Mihajlovića otvorili smo filijalu kluba u Sečnju. Od opštinskih vlasti smo dobili prikladan prostor na korišćenje, ali i dalje čekamo na sredstva i donacije kako bismo opremili salu i počeli sa radom. Zamisao je da se deca sklone sa ulice i uvedu u salu, gde će razvijati duh i telo i sticati određene veštine – kaže Jegdić. 

Njegovo profesionalno iskustvo u MMA, po broju mečeva, nije veliko, ali pošto ima trideset i tri godine, životno iskustvo i staloženost pokušava da prenese i u oktagon. 

-U sportu su pobede i porazi normalna stvar. U dosadašnja dva meča ostvario sam dve pobede. Poslednji nastup sam odradio protiv austrijskog borca, pravog veterana u borilačkom sportu, Dritana Barjamaja. On je veoma respektabilno ime na evropskoj borilačkoj sceni i ta pobeda mi zaista mnogo znači. Ovim putem bih se zahvalio svim članovima „Family Fight Team“-a, kao i organizaciji „Armmada“ na pruženoj prilici – poručuje Dragutin Jegdić.

Umetnik i borac. Naizgled zvuči nespojivo, ali je Dragutin, inače otac dva deteta, uspeo da spoji jedno sa drugim.

- Mnogi borce smatraju za nekakve „divljake“, za šta dosta krivim i medije. MMA deluje kao veoma brutalan sport i tuča, ali verujte da zaista nije. Po filozofiji i taktici mnogo je bliži šahu nego tuči. Da biste trajali u ovom sportu i bili uspešni, morate biti inteligentni i trenirati pametno – objašnjava Dragutin koji sada živi i radi u Novom Sadu 

Zaposlen je u JKP „Vodovod i kanalizacija“, gde radi u sektoru odnosa sa javnošću. Na radnom mestu obavlja posao grafičkog dizajnera. 

-Porodica i zdravlje dece su mi na prvom mestu. Ćerke su još male da bi shvatile šta je to što tata radi. Tokom poslednjeg meča bile su mi vatrene navijačice kraj malog ekrana. Naravno, nakon što je ishod meča već bio gotov, što mi je bilo veoma simpatično. Stariji članovi porodice nisu baš srećni zbog sporta kojim se bavim, a tu prvenstveno mislim na suprugu, kao i moje i njene roditelje. Svesni su mogućih posledica jer ovo je ipak kontaktni sport. Ipak, i pored sve brige i strepnje, kad meč dođe, uvek su uz mene svim srcem, što svakako osetim i što mi u teškim momentima mnogo znači – kaže Dragutin. 

Željko Balaban