(ФОТО) Некад перспективни атлетичар, Суботичанин АТИЛА КЕРЕШИ, данас КРЧИ ПУТ на светском ФИЛМСКОМ НЕБУ Атлетском стазом до циља на ЦРВЕНОМ ТЕПИХУ

У међувремену, откупиле су га дистрибутерске куће у више од 20 земаља света, у склопу филмског фестивала у Кану. Сценариста, редитељ и копродуцент филма је Суботичанин Атила Кереши, који 15 година живи и ради у Америци. Атлантик је прелетео захваљујући стипендији Универзитета у Талси, граду величине Новог Сада у америчкој савезној држави Оклахома, где је дипломирао бизнис 2011. године. За стипендију је аплицирао као перспективни атлетичар суботичког Спартака и ААК Нови Сад, српски и балкански првак на 400 метара. 

– Док сам тренирао атлетику желео сам да побеђујем, да будем на врху, попут филмских јунака који су ме инспирисали и са којима сам поредио своју намеру да будем најбољи, сам против свих – прича Атила Кереши. –Одушевљавала су ме остварења  са Вин Дизелом у главној улози као што су „Ридик“ и „Паклене улице“, а нарочито филм „Гладијатор“ са Раселом Кроуом. Свака победа на атлетској стази за мене је била једна у низу сцена у тим филмовима где главни јунак побеђује све око себе.

Пре 15 година, у лето 2008, двоструки балкански првак Атила Кереши поставио је личне рекорде на 200 и на 400 метара, наговештавајући успешну каријеру у продуженом спринту, по угледу на оца Јожефа. Уместо завидне спортске каријере, доследно пратећи очев животни пут, сишао је са стазе без поздрава, на самом почетку сениорске каријере.

–Одувек сам сањао да ћу једног дана да правим филмове. Отац је сестру и мене заразио вредностима различитих уметничких праваца, као што су књижевност, музика, сликарство, филм... Отац је својевремено желео да студира филмску режију у класи професора Боре Драшковића у Новом Саду, али су ратни токови прекинули његове снове. Руководећи се његовим сновима, које сам у међувремену и сам усвојио, док сам студирао бизнис, узимао сам и часове сценарија код сјајног руског песника, професора Јевгенија Јевтушенка, номинованог за Нобелову награду за књижевност. С њим, у улози ментора, писао сам прва сценарија. Он ме је очински храбрио да пратим своје снове, баш онако како је и мој отац пратио своје. Нажалост, професор није доживео премијеру мог првенца, преминуо је 2017. године – каже Кереши.

У међувремену, Кереши је написао неколико сценарија, режирао је два краткометражна филма и неколико експерименталних играних филмова док коначно није саставио тим талентованих људи који су веровали у његову визију и које је привукла његова енергија. У екипи је, у улози извршног продуцента и његова млађа сестра Анита, захваљујући спортским резултатима такође амерички стипендиста на Краљичином kolеyu у Њујорку, где је и дипломирала 2016.године.

–Даљина нас је раздвајала, од Талсе до Њујорка је више од 2.000 км, али смо осећали једно друго као да смо у суседној просторији – каже Атила. – Иначе, када сам бирао где ћу да студирам одабрао сам Талсу, да бих био што даље од било чијег утицаја. Намеравао сам да се усредсредим на учење енглеског језика, како бих га савладао на нивоу матерњег, али и да мој мозак буде усмерен на схватање и прихватање америчког начина живота. Једноставно, намеравао сам да успем. Себи нисам досвољавао луксуз да ме било шта спутава, ни чежња за домом, друштвом, нити било шта чему су млади људи подложни. Неколико месеци пре мог одласка преминула ми је мајка. Борила се, ми заједно с њом, у борби коју је лагано губила. Нисам могао да одем и да је оставим. Испратио сам је пут неба, заједно са сестром и оцем. Под тежином великог губитка за породицу, само сам желео да се фокусирам на нову средину и на пут који води ка успеху. Тако ћу, сматрао сам, нашој Ковиљки најлепше да захвалим за сву пажњу и љубав коју је делила са својом децом и супругом.

Три сценарија чекају Србију

По завршетку светске премијере његовог првенца у Лос Анђелесу, јавила се носталгија за родним крајем. Док планира лет преко Атлантика, Атила Кереши размишља и о могућности да једнога дана клапа најави снимање филма у Србији, са потписом Атиле Керешија.

–Жеља ми је да снимам у Србији. Тренутно имам три сценарија: један је софистицирана акција, други MMA драма, а треци је акцијски хорор. Настојао сам и у томе успео да људи у њима препознају поруке и јединствене савете, мимо пуке забаве. На сценаријима сам радио са продуцентима као што су Канађанин Николас Табарок који за четврт века продуцирао више од 50 значајних наслова, међу њима „Стокхолм“ и „Пензионерски план“, затим Мајклом Шамбергом, продуцентом филмова Квентина Тарантина „Петпарачке приче “ и „Ђанго“, и са Питером Билингслијем, који је радио филм „Челични човек“ и који доста ради за телевизију. Сва тројица су затражили сарадњу са мном након што су погледали мој филм првенац и сада желе да заједно радимо на новим пројектима.

Са својим тимом Кереши је 2018. године кренуо у реализацију пројекта „Лавиринт судбине“, који потписује и као сценариста и као редитељ, за прудуцентску кућу Мове моунтаинс. Када је снимљена и последња клапа, после две године снимања, филм је откупила дистрибутерска кућа High оцтана пицтурес, уз услов да се наслов промени у „Ливе анд Дие ин Еаст ЛА“ А онда је и пандемија пролонгирала премијеру...

– Убедили су ме да ће нови наслов лакше да пронађе пут до гледалаца. Тема ми се сама понудила, живот у источном Лос Анђелесу очима детета који сања свој сан, али због околности где живи не може да избије из мрачних улица велеграда. Свако ко је погледао филм цени да је направљен са пуно већим buyеtom него што јесте. Радња филма подстиче на размишљање, а то је нешто што увелико недостаје савременој кинематографији – напомиње Кереши. 

У Америку је стигао да би остао и да би успео у жељи да направи нешто вредно и што ће да траје. Код куће није био од када је дипломирао. Док се окренуо, као трен је пролетело време у дефинисању пута ка успеху, градећи себе као уметника и као човека који никада не заборавља одакле је у свет кренуо.

–Мајка ме је заветовала да никада не смем да заборавим ни ко сам, ни одакле сам. Не бих да је разочарам – додаје Атила. 

И тако, 15 година после несуђени рекордер продуженог спринта Атила Кереши високо је позициониран са својим филмом и високом пондерисаном средњом вредности (9.5) на Интернет филмској бази података (ИМДб).

Безмало три године након последње клапе чекао је Кереши прилику за светску премијеру.Чекао и дочекао! Наставак следи на чувеном Филмском фестивалу у Торонту, који ће бити одржан од 7. до 17. септембра.

Лазо Бакмаз