БОЈАНА СТЕФАНОВИЋ Принцеза глуме, колача и цвећа

Њен таленат је расноврстан, баш као и њена интересовања, те је Бојана, осим што је одлична глумица и супруга редитеља Истока Торњанског, мајка Матије и Вишње, врсна куварица и ауторка блога www.fatmamablog.com, али и неко ко воли цвеће и има једну од најлепших тераса Београда.

Дијана Црнковић, коју играте у серији „Погрешан човека” је једна лабилна жена коју у шали пореде с Кристл из Династије због плакања и очајавања. Колико је мучно играти лик који никако не излази из зачараног круга незадовољства?

- Дијана јесте прилично несрећна жена, која се на различите начине бори са својим проблемима. Изузетно је захтевно играти било коју улогу која се заснива на интензивним емотивним реакцијама, али морам да признам да ми је на почетку било заиста веома стресно, док сам после два месеца, ипак мало ушла „у штос” и доста сам користила технику и занат који сам годинама пекла у позоришту. Прилагођења за камеру су неопходна, и током тих промена, мало је лакше, него играти тако захтевну ролу у позоришту.

Да ли се икада распитујете код сценариста шта ће бити с вашим ликом или можда дајете неке сугестије јер сте се ипак ви с њом највише саживели?

- Знала сам отприлике какав је Дијанин пут. Али ми је занимљиво и да ме сценарио изненади. Наравно, унела сам неке мале модификације у односу на оно како ја градим тај лик. Ипак на крају глумци уз помоћ редитеља, и одличан предложак текста, морају да одаберу оно што највише одговара лику у конкретној ситуацији.

 Да ли се приступ и начин обраћања публике мења према вама у односу на улоге које играте у том тренутку јер сте заиста имали различите роле у бројним серијама?

- О да, потпуно. Иако ме то увек изненади, доста гледалаца врло повезује лик са глумцем. Тако да можете да замислите колико сам сада мука задала онима који навијају за Леу и Лазара. Мало је рећи да им баш нисам омиљена (осмех).

 Ко је ваш најреалнији критичар, односно чијој процени највише верујете кад је глума у питању?

- Ја сам најстрожа сама према себи, а супруг је најреалнији. Он заиста има непогрешиво око, нарочито за филм, и игру за камере. Али и у позоришту веома добро уме да примети грешке, и да да одличне примедбе. Сестра Ива је такође одлична у анализи, тако да ми и њен суд значи.

 Будући да имате двоје деце, на који начин успевате да ускладите породичне и пословне обавезе, на телевизији и у позоришту и да ли су мајке у модерном друштву осуђене на компромисе?

- Врло је тешко када се ради овако велики пројекат и када се снима по 12 сати дневно. Али најчешће није тако ненормално напоран темпо. И рад у позоришту оставља мало више слободног времена. А мајке су данас апсолутно у ситуацији у којој или морају да бирају, или ако желе пођеднако да се посвете и породици и каријери, онда морају да буду заиста хероји.

 Шта је оно што услед обавеза никако не стижете да урадите за себе и што већ дуже време стоји на вашој листи жеља?

- Не стижем да кувам, да садим цвеће, да пишем, читам, да се дружим са породицом и пријатељима, да одем у природу, ван града, по Србији да обиђем толико тога, списак нема краја!

О којој улози сањате?

- О доброј, захтевној, слојевитој, инспиративној, ето можда ако бих могла да бирам, онда да је на филму. Дуго радим у позоришту, али бих волела изазован задатак за филм.

Снежана Милановић