„Толико сам се жртвовала за тебе” ПСИХОЛОГ ОБЈАШЊАВА како "токсичне" мајке остављају ТРАЈНЕ ОЖИЉКЕ на психу и самопоуздање СВОЈЕ ДЕЦЕ

Токсично родитељство карактерише се као подмукли феномен који је далеко раширенији него што се може замислити, заступљен је кроз генерације и оставља ожиљке некада и за цео живот. Проблем је укорењен у замршеној психолошкој, емоционалној и друштвеној мрежи. Ипак, упркос својој деструктивној природи, често остаје скривен иза затворених врата. У ту врсту "васпитања и одгајања деце", убраја се и манипулативан однос мајке према деци.

Зашто некада изостане здрав однос мајке према детету? Откуда манипулације у односу који треба да обилује најчистијом љубављу? Откуда потреба да се манипулише дететом и како је препознати јер може да буде замаскирана нечим што многи не посматрају као манипулисање?

Проблем је комплексан онолико колико је љубав мајке према детету једноставна.

Реч "токсично" и "мајка" за многе никако не иду једна уз другу. Срећом, то неретко произлази из личног исксутва односно односа какав се имао или има са мајком. Нажалост, сасвим другачија искуства потврђују да токсичне мајке постоје.

Суштина се и крије у самој супростављености ове две речи - токсично је сушта супротност истинском мајчинству.

Начин родитељства токсичне мајке узрокује емоционалну или психичку штету детету. Токсична мајка стално се бави негативним понашањима која поткопавају добробит деце. Ова врста родитеља може изгледати брижно и пуна подршке, али поступци мајки често произлазе из жеље за контролом, манипулацијом и емоционалним злостављањем.

Такав начин васпитања може значајно да утиче на дететово самопоуздање, емоционални раст и способност да се односи са другим људима буду здрави.

Како мајка манипулише дететом: 4 "црне" технике

"Моја мајка манипулише мноме", "Могу ли да се изборим са манипулативном мајком?", "Манипулација моје мајке постала је неподношљива", тим речима људи који су били изложени овом облику родитељства у детињству описују свој однос са мајком, када одрасту и постану свесни правог лица те за здрав развој кључне релације.

Што се више говорио о манипулативном родитељству, то људи лакше могу да увиде да ли су били изложени томе. Док се ћутало о томе, бројни проблеми (и те како велики проблеми) сматрали су се "нормалним и уобичајеним".

"Разлози зашто неко одлучи да постане мајка су различити. Поједине жене чине то јер им “истиче време”, зато што то други очекују од њих, јер тако треба из разних других мотива..... А свака манипулација у односу, па И у односу према детету, представља двоструку комуникацију родитеља. Мајка вербализује своју љубав према детету, а својим поступцима показује нешто друго. Дете је у оваквом односу, у најмању руку, збуњено. Мајка једно говори, а друго ради. Ово је посебно опасно јер дете, најпре као мало биће, није у стању да реагује на ову врсту комуникације и да се мајци супротстави", каже жа Жена рс психолог Татјана Даничић.

Манипулисање може да се разликује од случаја до случаја, али се као најчешће издвајају четири технике:

- gaslighting: натерати деете да сумња у своја сећања или перцепцију

- емоционална уцена: кривица, страх или обавеза користе се да би се контролисало понашање детета

- мајка приписује заслуге за успехе које деет постиже док га окривљује за неуспехе

- мајка ускраћује љубав или приврженост детету као облик казне.

Како дете расте, манипулације се појачава - дете тражи спас

Манипулативну мајку препознаћете и по томе што не поштује лични простор свог детета било да се ради о психичким или физичким границама. То често оправдама тиме да је забринута, а заправо се ради о жељи за контролом.

Њени савети су у облику наредби, а као средство маннипулисања користи кривицу коју намеће детету па говори: "Након свега што сам учинила за тебе, овако ми враћаш?" или "Толико сам се жртвовала за тебе, а ти не можеш да учиниш ни ову једну ствар за мене?".

Манипулативна мајка је увек превише критична, а дете никада није сигурно па самим тиме је стално уплашено да ли ће рећи или учиниит нешто чиме ће изазвати њену критику или наметање кривице због изговореног или учињеног.

Увек је жртва. Кад год постоји неслагање или сукоб, она никада не преузима одговорност и уместо тога себе приказује као особу којој је нанета неправда. Увек има нереална очекивања и шта год да дете уради, НИКАДА НИЈЕ ДОВОЉНО ДОБРО.

Дете се у таквом окружењу осећа преморено јер сваку комуникацију са мајком доживљава као борбу са узалуд нешто каже, докаже или се пожали, а да нема њене критике, наводи геедитинг.цом.

"Када дете одрасте, мајка му често екплицитно, а још чешће имплицитно, забрањује да њену “добру намеру” и понашање коментарише И критикује. По природи ствари, старије дете ће своју побуну изразити на неки, њему тада доступан начин. Почеће да се понаша упадљиво, да одлази од куће, не иде у школу, успоставља неприхватљиве односе, користи психоактивне супстанце иИ слично. Дете ово ради да би скренуло пажњу на себе и на токсичну комуникацију коју има са блискима у својој околини", напомиње пажњу психолог и скреће пажњу на то како се манипулација још испољава:

"Посебно опасна, а јако честа манипулација јесте када мајка која сама брине о детету, каже да дете не жели да буде у конаткту са оцем, када су родитељи разведени. Дете тада постаје инструмент мајци која на тај начин одржава конфликтан, али ипак какав - такав однос са бившим партнером".

Зашто су неке мајке манипулативне

Важно је упамтити да токсична мајке није одраз вредности детета или тога да оно није заслужило њену љубав веч је то манифестација њених борби и емоционалног немира.

А иза манипулативног односно токсичног мајчинства могу да се крију следећи узроци:

гранични поремећај личности (БПД): овај поремећај карактеришу нестабилна расположења, понашање и односи. Може довести до импулсивних радњи, интензивног беса и потешкоћа у одржавању здравих односа са децом.

нарцисоидни поремећај личностии (НПД): оојединци с НПД-ом показују грандиозан осећај сопствене важности, потребу за сталним дивљењем и недостатак емпатије за друге. Ове особине могу да допринесу емоционалној манипулацији и занемаривању емоционалних потреба деце.

биполарни поремећај: овај поремећај укључује екстремне промене расположења, у распону од депресивних падова до маничних успона. Током маничних или депресивних епизода, мајка се може борити да пружи доследну емоционалну подршку или се може укључити у токсична понашања.

постпорођајна депресија: овај облик депресије јавља се након порођаја и може да доведе до осећаја туге, нелагодности и исцрпљености. Мајке које пате од постпорођајне депресије могу имати проблема са успостављањем везе са својом новорођенчади и испољавати оксично понашање.

антисоцијални поремећај личности: овај поремећај одликује упорно непоштовање права других, и недостатак гриже савести. Мајка с антисоцијалним поремећајем личности може да се манипулативно или увредљиво понаша према својој деци.

зависност од дроге или алкохола: ово може довести до несталног понашања, емоционалне нестабилности и потешкоћа са родитељском одговорности. Деца чији родитељи имају овакве проблеме често доживљавају занемаривање или злостављање, наводи се на wellbeingscounselling.ca.

"Дете покушава да испуни очекивања своје мајке, последице су огромне"

"Деца која имају мајке које, док манипулишу њима, прете да ће их напустити, одрастају у људе које тај страх прати читавог живота. Када одрасту, таква деца су субмисивна односно покоравају се другима, тешко се изборе за своје интересе, напети су, анксиозни. Са лошим стањима која имају због раног искуства са манипулативном мајком боре се узимајући алкохол, агресивни су И осећају се угрожено у контакту са другим људима. У емотивним везама раде оно што мисле да треба да раде, како их партнер не би напустио, често без правог увида у стварне потребе И жеље партнера. То су одрасли људикоји су јако осетљиви на сваку промену атмосфере у средини у којој живе И имају јако изражено осећање кривице", истиче психолог.

Штета коју дете има из оваквог искуства је немерљива. Много времена и енергије троши да би испунило очекивања своје мајке.

"На тај начин није у могућности да испуњава своје развојне задатке и трпи штету на разне начине", додаје наша саговорница.

Отровно гнездо: поставите границе према токсичном родитељу

Стручњаци кажу да записивање мисли и осећања о прошлим искуствима може да помогне да се схвати како таква искуства делују на поступке у садашњости. Делотворне су и медитација или технике дубоког дисања да бисмо постали свеснији негативних образаца мишљења и емоција. И наравно, разговор са психологом или психотерапеутом, који може да пружи вредну перспективу о томе како догађаји из прошлости и данас утичу на нас.

Није лако, али не и немогуће ослободити се највећих последица отровног гнезда како се назива детињство уз токсичну мајку односно токсичне родитеље.

Важно је да задржите контролу над својим емоцијама и реакцијама да не упадате у манипулативне замке, дате приоритет бризи о себи без осећаја кривње или тога да сте себични док то радите и створите дистанцу између себе и негативног утицаја мајчине токсичности.

Жена.Блиц