„Toliko sam se žrtvovala za tebe” PSIHOLOG OBJAŠNJAVA kako "toksične" majke ostavljaju TRAJNE OŽILJKE na psihu i samopouzdanje SVOJE DECE

Toksično roditeljstvo karakteriše se kao podmukli fenomen koji je daleko rašireniji nego što se može zamisliti, zastupljen je kroz generacije i ostavlja ožiljke nekada i za ceo život. Problem je ukorenjen u zamršenoj psihološkoj, emocionalnoj i društvenoj mreži. Ipak, uprkos svojoj destruktivnoj prirodi, često ostaje skriven iza zatvorenih vrata. U tu vrstu "vaspitanja i odgajanja dece", ubraja se i manipulativan odnos majke prema deci.

Zašto nekada izostane zdrav odnos majke prema detetu? Otkuda manipulacije u odnosu koji treba da obiluje najčistijom ljubavlju? Otkuda potreba da se manipuliše detetom i kako je prepoznati jer može da bude zamaskirana nečim što mnogi ne posmatraju kao manipulisanje?

Problem je kompleksan onoliko koliko je ljubav majke prema detetu jednostavna.

Reč "toksično" i "majka" za mnoge nikako ne idu jedna uz drugu. Srećom, to neretko proizlazi iz ličnog isksutva odnosno odnosa kakav se imao ili ima sa majkom. Nažalost, sasvim drugačija iskustva potvrđuju da toksične majke postoje.

Suština se i krije u samoj suprostavljenosti ove dve reči - toksično je sušta suprotnost istinskom majčinstvu.

Način roditeljstva toksične majke uzrokuje emocionalnu ili psihičku štetu detetu. Toksična majka stalno se bavi negativnim ponašanjima koja potkopavaju dobrobit dece. Ova vrsta roditelja može izgledati brižno i puna podrške, ali postupci majki često proizlaze iz želje za kontrolom, manipulacijom i emocionalnim zlostavljanjem.

Takav način vaspitanja može značajno da utiče na detetovo samopouzdanje, emocionalni rast i sposobnost da se odnosi sa drugim ljudima budu zdravi.

Kako majka manipuliše detetom: 4 "crne" tehnike

"Moja majka manipuliše mnome", "Mogu li da se izborim sa manipulativnom majkom?", "Manipulacija moje majke postala je nepodnošljiva", tim rečima ljudi koji su bili izloženi ovom obliku roditeljstva u detinjstvu opisuju svoj odnos sa majkom, kada odrastu i postanu svesni pravog lica te za zdrav razvoj ključne relacije.

Što se više govorio o manipulativnom roditeljstvu, to ljudi lakše mogu da uvide da li su bili izloženi tome. Dok se ćutalo o tome, brojni problemi (i te kako veliki problemi) smatrali su se "normalnim i uobičajenim".

"Razlozi zašto neko odluči da postane majka su različiti. Pojedine žene čine to jer im “ističe vreme”, zato što to drugi očekuju od njih, jer tako treba iz raznih drugih motiva..... A svaka manipulacija u odnosu, pa I u odnosu prema detetu, predstavlja dvostruku komunikaciju roditelja. Majka verbalizuje svoju ljubav prema detetu, a svojim postupcima pokazuje nešto drugo. Dete je u ovakvom odnosu, u najmanju ruku, zbunjeno. Majka jedno govori, a drugo radi. Ovo je posebno opasno jer dete, najpre kao malo biće, nije u stanju da reaguje na ovu vrstu komunikacije i da se majci suprotstavi", kaže ža Žena rs psiholog Tatjana Daničić.

Manipulisanje može da se razlikuje od slučaja do slučaja, ali se kao najčešće izdvajaju četiri tehnike:

- gaslighting: naterati deete da sumnja u svoja sećanja ili percepciju

- emocionalna ucena: krivica, strah ili obaveza koriste se da bi se kontrolisalo ponašanje deteta

- majka pripisuje zasluge za uspehe koje deet postiže dok ga okrivljuje za neuspehe

- majka uskraćuje ljubav ili privrženost detetu kao oblik kazne.

Kako dete raste, manipulacije se pojačava - dete traži spas

Manipulativnu majku prepoznaćete i po tome što ne poštuje lični prostor svog deteta bilo da se radi o psihičkim ili fizičkim granicama. To često opravdama time da je zabrinuta, a zapravo se radi o želji za kontrolom.

Njeni saveti su u obliku naredbi, a kao sredstvo mannipulisanja koristi krivicu koju nameće detetu pa govori: "Nakon svega što sam učinila za tebe, ovako mi vraćaš?" ili "Toliko sam se žrtvovala za tebe, a ti ne možeš da učiniš ni ovu jednu stvar za mene?".

Manipulativna majka je uvek previše kritična, a dete nikada nije sigurno pa samim time je stalno uplašeno da li će reći ili učiniit nešto čime će izazvati njenu kritiku ili nametanje krivice zbog izgovorenog ili učinjenog.

Uvek je žrtva. Kad god postoji neslaganje ili sukob, ona nikada ne preuzima odgovornost i umesto toga sebe prikazuje kao osobu kojoj je naneta nepravda. Uvek ima nerealna očekivanja i šta god da dete uradi, NIKADA NIJE DOVOLJNO DOBRO.

Dete se u takvom okruženju oseća premoreno jer svaku komunikaciju sa majkom doživljava kao borbu sa uzalud nešto kaže, dokaže ili se požali, a da nema njene kritike, navodi geediting.com.

"Kada dete odraste, majka mu često ekplicitno, a još češće implicitno, zabranjuje da njenu “dobru nameru” i ponašanje komentariše I kritikuje. Po prirodi stvari, starije dete će svoju pobunu izraziti na neki, njemu tada dostupan način. Počeće da se ponaša upadljivo, da odlazi od kuće, ne ide u školu, uspostavlja neprihvatljive odnose, koristi psihoaktivne supstance iI slično. Dete ovo radi da bi skrenulo pažnju na sebe i na toksičnu komunikaciju koju ima sa bliskima u svojoj okolini", napominje pažnju psiholog i skreće pažnju na to kako se manipulacija još ispoljava:

"Posebno opasna, a jako česta manipulacija jeste kada majka koja sama brine o detetu, kaže da dete ne želi da bude u konatktu sa ocem, kada su roditelji razvedeni. Dete tada postaje instrument majci koja na taj način održava konfliktan, ali ipak kakav - takav odnos sa bivšim partnerom".

Zašto su neke majke manipulativne

Važno je upamtiti da toksična majke nije odraz vrednosti deteta ili toga da ono nije zaslužilo njenu ljubav več je to manifestacija njenih borbi i emocionalnog nemira.

A iza manipulativnog odnosno toksičnog majčinstva mogu da se kriju sledeći uzroci:

granični poremećaj ličnosti (BPD): ovaj poremećaj karakterišu nestabilna raspoloženja, ponašanje i odnosi. Može dovesti do impulsivnih radnji, intenzivnog besa i poteškoća u održavanju zdravih odnosa sa decom.

narcisoidni poremećaj ličnostii (NPD): oojedinci s NPD-om pokazuju grandiozan osećaj sopstvene važnosti, potrebu za stalnim divljenjem i nedostatak empatije za druge. Ove osobine mogu da doprinesu emocionalnoj manipulaciji i zanemarivanju emocionalnih potreba dece.

bipolarni poremećaj: ovaj poremećaj uključuje ekstremne promene raspoloženja, u rasponu od depresivnih padova do maničnih uspona. Tokom maničnih ili depresivnih epizoda, majka se može boriti da pruži doslednu emocionalnu podršku ili se može uključiti u toksična ponašanja.

postporođajna depresija: ovaj oblik depresije javlja se nakon porođaja i može da dovede do osećaja tuge, nelagodnosti i iscrpljenosti. Majke koje pate od postporođajne depresije mogu imati problema sa uspostavljanjem veze sa svojom novorođenčadi i ispoljavati oksično ponašanje.

antisocijalni poremećaj ličnosti: ovaj poremećaj odlikuje uporno nepoštovanje prava drugih, i nedostatak griže savesti. Majka s antisocijalnim poremećajem ličnosti može da se manipulativno ili uvredljivo ponaša prema svojoj deci.

zavisnost od droge ili alkohola: ovo može dovesti do nestalnog ponašanja, emocionalne nestabilnosti i poteškoća sa roditeljskom odgovornosti. Deca čiji roditelji imaju ovakve probleme često doživljavaju zanemarivanje ili zlostavljanje, navodi se na wellbeingscounselling.ca.

"Dete pokušava da ispuni očekivanja svoje majke, posledice su ogromne"

"Deca koja imaju majke koje, dok manipulišu njima, prete da će ih napustiti, odrastaju u ljude koje taj strah prati čitavog života. Kada odrastu, takva deca su submisivna odnosno pokoravaju se drugima, teško se izbore za svoje interese, napeti su, anksiozni. Sa lošim stanjima koja imaju zbog ranog iskustva sa manipulativnom majkom bore se uzimajući alkohol, agresivni su I osećaju se ugroženo u kontaktu sa drugim ljudima. U emotivnim vezama rade ono što misle da treba da rade, kako ih partner ne bi napustio, često bez pravog uvida u stvarne potrebe I želje partnera. To su odrasli ljudikoji su jako osetljivi na svaku promenu atmosfere u sredini u kojoj žive I imaju jako izraženo osećanje krivice", ističe psiholog.

Šteta koju dete ima iz ovakvog iskustva je nemerljiva. Mnogo vremena i energije troši da bi ispunilo očekivanja svoje majke.

"Na taj način nije u mogućnosti da ispunjava svoje razvojne zadatke i trpi štetu na razne načine", dodaje naša sagovornica.

Otrovno gnezdo: postavite granice prema toksičnom roditelju

Stručnjaci kažu da zapisivanje misli i osećanja o prošlim iskustvima može da pomogne da se shvati kako takva iskustva deluju na postupke u sadašnjosti. Delotvorne su i meditacija ili tehnike dubokog disanja da bismo postali svesniji negativnih obrazaca mišljenja i emocija. I naravno, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom, koji može da pruži vrednu perspektivu o tome kako događaji iz prošlosti i danas utiču na nas.

Nije lako, ali ne i nemoguće osloboditi se najvećih posledica otrovnog gnezda kako se naziva detinjstvo uz toksičnu majku odnosno toksične roditelje.

Važno je da zadržite kontrolu nad svojim emocijama i reakcijama da ne upadate u manipulativne zamke, date prioritet brizi o sebi bez osećaja krivnje ili toga da ste sebični dok to radite i stvorite distancu između sebe i negativnog uticaja majčine toksičnosti.

Žena.Blic