окоТВоко: Буби као удица

Колико пута је била у манастирима, колико то све кошта и колико је стресно за све парове који не могу да добију дете. Живот се овде тешко добија, а лако губи. Шта да кажемо о учесници једног ријалити програма у којем се јавно лицитира о броју абортуса које је направила. То су теме дебатних емисија на Ред телевизији, Народној телевизији и повремено на Хајпу. 

Али да смо земља у којој се неке ствари мењају показује и случај родитељства Марије Шерифовић. Свиђало се то некоме или не Марија је остварила свој сан да има своје дете, а баба Верица нуна унуче. Као што знате, Марију баш брига... да је слушала шта чаршија бруји никада не би живела свој живот и освојила Евровизију и имала брачну заједницу какву жели. То успева само онима који су успешнији и богатији јер сиротиња мора да се бори, преживи и наплати свој рад. Они богатији, успешнији могу да се и јавно аутују. 

Да појасним пензионеркама и пензионерима - аутовање је јавно признавање неких интимних ствари. Тако су се у емисији „Недељом у два” код Александра Станковића појавила два мушкарца из Тења који су јавно изјавили да се воле. Један иза себе има дете и доктор је, а други је професор историје. 

То је први пут у историји телевизије на овим просторима да су се два човека тако јавно представила. То као да није била Славонија, тај њихов живот изгледао је као Холивуд. Настао је хаос на друштвеним мрежама уз говор мржње. Али за њих двојицу говоре мржње нема у месту где живе, чим су се одлучили да дођу на хрватски јавни сервис. 

Глумац Урош Милојевић сутрадан „На терапији” код Славице Ђукић Дејановић на Блиц телевизији отворено је признао да је бисексуалан и да иде на литургије и како је био шиканиран јер је феминизиран. У временима кад смо одрастали као Титови пионири није се смело говорити о тим стварима. 

Рокери с Мораву су певали „Душо, немо' да се плашиш”, а Биљана Крстић уз помоћ Пеђе Д' Боја певала песму „Буби”, како ће она њему да пронађе лек, јер Буби није био стрејт. Данас ту песму не можете пустити на радију јер није политички коректна. 

Осамдесетих година геј је био Стивен из „Династије” и то је био шок за пуританску средину као и сазнање да Рок Хадсон има aids. Али су све те приче о ЛГБТ популацији имале ниво србијанског руралног хумора ког знамо из „Жикине династије”. Генерација деведесетих изборила се да се о тим темама јавно говори у медијима јер они су сад уредници већине емисија. 

И то није табу. Само је питање ко о томе хоће да прича а ко мора да буде у четири зида. Новинари Перо Јововић, некад са Нове, и Милан Николић са Инсајдер ТВ су отворено говорили о свом приватном животу и проблемима који су имали кад је традиционална средина открила њихово сексуално опредељење. 

Није ништа више табу. Али, једноставно, традиционална публика не воли када се медији тиме толико баве. Зар није био Срђан Драгојевић у филму „Парада” веома духовито проговорио о овој теми на простору целе бивше Југославије? 

Да резимирам, богатим, успешним, славним, моћним људима све је дозвољено и могуће. Најтежа је мука немати посао, бити сиромашан, бити усамљен, изгубити здравље. А ко је с ким у кревету шта се кога тиче. 

Пази с киме спаваш, лепо пева „српска мајка”. Не знам певача или певачицу који је хомофоб јер је у окружењу таквих људи. Поједине естрадне личности чак и воле да кокетирају с тим. 

Зашто ми се и прича Јосипе Лисац о њеној љубави према Карлу Метикошу, где нема ни љубоморе, ни посесивности, чини као давни средњи век? Сећам се добро „Утиска недеље” кад је Јелена Карлеуша држала предавање Јовану Ћирилову који се једини у централном комитету Комунистичке партије усудио да крајем осамдесетих проговори о људским сексуалним правима. 

Данас живимо у модерним временима где је све дозвољено, али само питање је ко има а ко нема права и ко има и ко нема ону мушку ствар. Очигледно је Марија Шерифовић има.

Александар Филиповић