okoTVoko: Bubi kao udica

Koliko puta je bila u manastirima, koliko to sve košta i koliko je stresno za sve parove koji ne mogu da dobiju dete. Život se ovde teško dobija, a lako gubi. Šta da kažemo o učesnici jednog rijaliti programa u kojem se javno licitira o broju abortusa koje je napravila. To su teme debatnih emisija na Red televiziji, Narodnoj televiziji i povremeno na Hajpu. 

Ali da smo zemlja u kojoj se neke stvari menjaju pokazuje i slučaj roditeljstva Marije Šerifović. Sviđalo se to nekome ili ne Marija je ostvarila svoj san da ima svoje dete, a baba Verica nuna unuče. Kao što znate, Mariju baš briga... da je slušala šta čaršija bruji nikada ne bi živela svoj život i osvojila Evroviziju i imala bračnu zajednicu kakvu želi. To uspeva samo onima koji su uspešniji i bogatiji jer sirotinja mora da se bori, preživi i naplati svoj rad. Oni bogatiji, uspešniji mogu da se i javno autuju. 

Da pojasnim penzionerkama i penzionerima - autovanje je javno priznavanje nekih intimnih stvari. Tako su se u emisiji „Nedeljom u dva” kod Aleksandra Stankovića pojavila dva muškarca iz Tenja koji su javno izjavili da se vole. Jedan iza sebe ima dete i doktor je, a drugi je profesor istorije. 

To je prvi put u istoriji televizije na ovim prostorima da su se dva čoveka tako javno predstavila. To kao da nije bila Slavonija, taj njihov život izgledao je kao Holivud. Nastao je haos na društvenim mrežama uz govor mržnje. Ali za njih dvojicu govore mržnje nema u mestu gde žive, čim su se odlučili da dođu na hrvatski javni servis. 

Glumac Uroš Milojević sutradan „Na terapiji” kod Slavice Đukić Dejanović na Blic televiziji otvoreno je priznao da je biseksualan i da ide na liturgije i kako je bio šikaniran jer je feminiziran. U vremenima kad smo odrastali kao Titovi pioniri nije se smelo govoriti o tim stvarima. 

Rokeri s Moravu su pevali „Dušo, nemo' da se plašiš”, a Biljana Krstić uz pomoć Peđe D' Boja pevala pesmu „Bubi”, kako će ona njemu da pronađe lek, jer Bubi nije bio strejt. Danas tu pesmu ne možete pustiti na radiju jer nije politički korektna. 

Osamdesetih godina gej je bio Stiven iz „Dinastije” i to je bio šok za puritansku sredinu kao i saznanje da Rok Hadson ima aids. Ali su sve te priče o LGBT populaciji imale nivo srbijanskog ruralnog humora kog znamo iz „Žikine dinastije”. Generacija devedesetih izborila se da se o tim temama javno govori u medijima jer oni su sad urednici većine emisija. 

I to nije tabu. Samo je pitanje ko o tome hoće da priča a ko mora da bude u četiri zida. Novinari Pero Jovović, nekad sa Nove, i Milan Nikolić sa Insajder TV su otvoreno govorili o svom privatnom životu i problemima koji su imali kad je tradicionalna sredina otkrila njihovo seksualno opredeljenje. 

Nije ništa više tabu. Ali, jednostavno, tradicionalna publika ne voli kada se mediji time toliko bave. Zar nije bio Srđan Dragojević u filmu „Parada” veoma duhovito progovorio o ovoj temi na prostoru cele bivše Jugoslavije? 

Da rezimiram, bogatim, uspešnim, slavnim, moćnim ljudima sve je dozvoljeno i moguće. Najteža je muka nemati posao, biti siromašan, biti usamljen, izgubiti zdravlje. A ko je s kim u krevetu šta se koga tiče. 

Pazi s kime spavaš, lepo peva „srpska majka”. Ne znam pevača ili pevačicu koji je homofob jer je u okruženju takvih ljudi. Pojedine estradne ličnosti čak i vole da koketiraju s tim. 

Zašto mi se i priča Josipe Lisac o njenoj ljubavi prema Karlu Metikošu, gde nema ni ljubomore, ni posesivnosti, čini kao davni srednji vek? Sećam se dobro „Utiska nedelje” kad je Jelena Karleuša držala predavanje Jovanu Ćirilovu koji se jedini u centralnom komitetu Komunističke partije usudio da krajem osamdesetih progovori o ljudskim seksualnim pravima. 

Danas živimo u modernim vremenima gde je sve dozvoljeno, ali samo pitanje je ko ima a ko nema prava i ko ima i ko nema onu mušku stvar. Očigledno je Marija Šerifović ima.

Aleksandar Filipović