Милан Инић Јасерштајн, jутјубер: Умара ме осећај одговорности

Познати Новосађанин је заједно са својим тимом захваљујући креативности привукао велики број пратилаца који жељно ишчекују сваки њихов скеч, клип или музички видео спот који сниме, а у којима се на интересантан начин поигравају реалношћу и свакодневицом. Њихови клипови прегледани су више од 176 милиона пута, а на Јутјубу их прати око 575 хиљада људи. Постао је веома утицајан, а његов посао уносан и све захтевнији. Иако је захваљујући утицају на интернету постао популаран, Милан је изван света друштвених мрежа обичан младић, студент монтаже на Академији уметности који, како је и сам рекао, практично не стиже да живи, јер је превише посвећен свом послу и сталном размишљању о њему. У свет Јутјуба ушао је још у седмом разреду, а данас је узор клинцима широм наше земље, због чега осећа велику одговорност када снима клипове. Управо због тога упитали смо га на почетку интервјуа за „Дневников“ ТВ магазин да ли пази на сваки детаљ када снима и да ли се консултује са неким око тога шта ће у видеу бити изречено.

“Наравно, публику на Јутјубу у великом проценту чине деца, млади, малолетни, али верујем да читав Јутјуб садржај прате и родитељи који хоће да провере шта заправо њихова деца гледају. Огроман је притисак. Много већи него што би требало да буде (смех). Шалим се, креатор и те како треба да осећа притисак и да има осећај одговорности пошто људи мисле да на интернету могу да ураде или кажу шта хоће и да нема последица. Баш из тог разлога и не постављамо толико често пошто се, ето, бринем да ли ово што ћемо да урадимо може негативно да утиче на некога, да ли је могло боље да се уради. Јако сам самокритичан и неке ствари уопште не снимимо због тога што мислим да неће бити довољно добро или неке ствари снимимо па их уопште не избацимо или нешто снимимо па ја то монтирам недељу дана како бих мало угланцао јер сам пре свега монтажер. Консултујем се некада са осталим члановима екипе, са својим другарима, породицом и наравно са својим пратиоцима.”

Шта мислите да ли клинци воле оно што објављујете на свом каналу или превасходно обожавају вашу личност?

“О, да… Углавном на интернету људи гледају личност. Нажалост, рекао бих неких 70, 80 одсто публике заволи више личност и онда шта год та личност да уради људи ће рећи „ОМГ то је нешто најбоље на свету. Тако си леп/а, имаш толико харизме, толико си нарцис” (смех). Стварно се трудимо да се не ради о нама, него о садржају и мислим да смо успели ако некога доведемо на наш канал и задржимо га тиме што смо ми овакви или онакви. Јесте да у својим клиповима углавном причамо у камеру, а то је због тога што нам тако дуже траје видео, а и када бисмо све снимали као скеч требало би нам дупло више времена, а и овако је некако личније када се Јутубери обраћају директно људима преко тог четвртог зида. Мени је увек драго када неко прати садржај, а не само личност пошто имају ту неку лажну слику. Мисле да виде сликара, а у ствари је све то слика. Али, то је сад јако опширна тема. Манипулација (смех).”

Данас је конкуренција јача него када сте почињали. Како данас задржавате просечног гледаоца да до краја одгледа ваш клип?

“Не бих никада рекао да је то конкуренција, односно, да постоји конкуренција. Наравно, на интернету постоји публика за све. То што ја рецимо не гледам неку врсту клипова не мора да значи да је то лоше или да је мени конкуренција. Ни наш канал није за свакога. Хвала богу да није за свакога (смех). Ми имамо тај неки наш формат. Имамо увод, инсерте, причање у камеру, одјаву и гледамо да све то буде лепо упаковано. Не желимо да трошимо људима време и да избацујемо видео сваки дан због тог Јутјуб алгоритма. Мени је заправо криво ако некоме одузимамо време зато и не постављамо толико често пошто желим да оно што радимо траје, да живи, а не да буде од данас до сутра. Знам да мањи проценат људи људи то и примети, али ми је драго баш због њих. Увек правим за одређену категорију људи, тј. за аусајдере, увек се обраћам њима. Заправо, обраћам се себи из прошлости. Ако успемо некога да задржимо ко се исто тако осећа или има исти такав приступ или смисао за хумор - супер. Није нам никада циљ да задржимо све. Не желимо тиме да се бавимо.”

Недостаје му приватност

Шта то млади Јутјубер пропушта у животу због посла који је све озбиљнији?

“Приватност, да ради мало више на себи, да посвети мало више времена породици и другарима. Не знам, ја сам, ето, пропустио да научим да свирам неки музички инструмент или неку вештину коју сам хтео пошто сам нон-стоп био усмерен ка Јутјубу.  Ово радимо већ девет година. Не знам, стварно зависи од појединца, али мислим да мало пропусте мир, тишину и приватност.”

Већ девет година интензивно снимате за Јутјуб, јесте ли се временом уморили од тог посла и обавеза које га прате?

“Да, нормално. Одређени проценат Јутјубера и онлајн креатора стално размишља о милион и једној ствари, а заправо ништа и не уради. То највише измори – размишљање о томе. Не сам тај процес снимања или монтирања. Мене измори тај осећај одговорности, што је и добро. Боље и то да ме измори него нешто друго. То је можда мањак самопоуздања и самокритичност. Измори и то што заправо желиш свакоме да учиниш, али то не можеш увек и тај баланс између приватног живота и тога што радиш онлајн. Јутјуб није посао на ком радиш од 9 до 17 часова већ стално размишљаш о томе – и кад дођеш кући, кад се пробудиш и пре него што легнеш да спаваш.”

Да ли вас повређује то што многи у Србији спочитавају успех људи који су успели на интернету?

“Заправо не, јер углавном имају право. Наравно, нису сви увек информисани па можда мало и вређају из незнања, али за све оне који јесу информисани и примећују шта све људи раде на интернету углавном имају право то што кажу, али наравно никада не знаш како је тој другој особи. Никада не знаш одакле та друга особа полази. Мене лично то не повређује јер свако има право на своје мишљење. Ја сам само критичан. Ја сам тај који себе повређује (смех).”

Покренули сте Јутјуб канал, снимили песме, спотове, ауторски филм, написали књигу… шта је следећи изазов?

“Ауторски филм? Кад смо то урадили? Тек треба… можда је то следећи изазов – ауторски филм или краткометражни филм. Биће још једна књига и да мало боље утврдимо серијал „Немој бити тај лик” и остале серијале на каналу. Да се више посветимо scriptrightingu, изграђивању неких ликова, да направимо неки садржај на Јутјуб каналу, а и ван њега који ће, ето, да живи. Да радимо на себи и да то успемо да применимо и у нашем садржају и можда позитивно утичемо на некога. То је сан.”

Владимир Бијелић