Milan Inić Jaserštajn, jutjuber: Umara me osećaj odgovornosti

Poznati Novosađanin je zajedno sa svojim timom zahvaljujući kreativnosti privukao veliki broj pratilaca koji željno iščekuju svaki njihov skeč, klip ili muzički video spot koji snime, a u kojima se na interesantan način poigravaju realnošću i svakodnevicom. Njihovi klipovi pregledani su više od 176 miliona puta, a na Jutjubu ih prati oko 575 hiljada ljudi. Postao je veoma uticajan, a njegov posao unosan i sve zahtevniji. Iako je zahvaljujući uticaju na internetu postao popularan, Milan je izvan sveta društvenih mreža običan mladić, student montaže na Akademiji umetnosti koji, kako je i sam rekao, praktično ne stiže da živi, jer je previše posvećen svom poslu i stalnom razmišljanju o njemu. U svet Jutjuba ušao je još u sedmom razredu, a danas je uzor klincima širom naše zemlje, zbog čega oseća veliku odgovornost kada snima klipove. Upravo zbog toga upitali smo ga na početku intervjua za „Dnevnikov“ TV magazin da li pazi na svaki detalj kada snima i da li se konsultuje sa nekim oko toga šta će u videu biti izrečeno.

“Naravno, publiku na Jutjubu u velikom procentu čine deca, mladi, maloletni, ali verujem da čitav Jutjub sadržaj prate i roditelji koji hoće da provere šta zapravo njihova deca gledaju. Ogroman je pritisak. Mnogo veći nego što bi trebalo da bude (smeh). Šalim se, kreator i te kako treba da oseća pritisak i da ima osećaj odgovornosti pošto ljudi misle da na internetu mogu da urade ili kažu šta hoće i da nema posledica. Baš iz tog razloga i ne postavljamo toliko često pošto se, eto, brinem da li ovo što ćemo da uradimo može negativno da utiče na nekoga, da li je moglo bolje da se uradi. Jako sam samokritičan i neke stvari uopšte ne snimimo zbog toga što mislim da neće biti dovoljno dobro ili neke stvari snimimo pa ih uopšte ne izbacimo ili nešto snimimo pa ja to montiram nedelju dana kako bih malo uglancao jer sam pre svega montažer. Konsultujem se nekada sa ostalim članovima ekipe, sa svojim drugarima, porodicom i naravno sa svojim pratiocima.”

Šta mislite da li klinci vole ono što objavljujete na svom kanalu ili prevashodno obožavaju vašu ličnost?

“O, da… Uglavnom na internetu ljudi gledaju ličnost. Nažalost, rekao bih nekih 70, 80 odsto publike zavoli više ličnost i onda šta god ta ličnost da uradi ljudi će reći „OMG to je nešto najbolje na svetu. Tako si lep/a, imaš toliko harizme, toliko si narcis” (smeh). Stvarno se trudimo da se ne radi o nama, nego o sadržaju i mislim da smo uspeli ako nekoga dovedemo na naš kanal i zadržimo ga time što smo mi ovakvi ili onakvi. Jeste da u svojim klipovima uglavnom pričamo u kameru, a to je zbog toga što nam tako duže traje video, a i kada bismo sve snimali kao skeč trebalo bi nam duplo više vremena, a i ovako je nekako ličnije kada se Jutuberi obraćaju direktno ljudima preko tog četvrtog zida. Meni je uvek drago kada neko prati sadržaj, a ne samo ličnost pošto imaju tu neku lažnu sliku. Misle da vide slikara, a u stvari je sve to slika. Ali, to je sad jako opširna tema. Manipulacija (smeh).”

Danas je konkurencija jača nego kada ste počinjali. Kako danas zadržavate prosečnog gledaoca da do kraja odgleda vaš klip?

“Ne bih nikada rekao da je to konkurencija, odnosno, da postoji konkurencija. Naravno, na internetu postoji publika za sve. To što ja recimo ne gledam neku vrstu klipova ne mora da znači da je to loše ili da je meni konkurencija. Ni naš kanal nije za svakoga. Hvala bogu da nije za svakoga (smeh). Mi imamo taj neki naš format. Imamo uvod, inserte, pričanje u kameru, odjavu i gledamo da sve to bude lepo upakovano. Ne želimo da trošimo ljudima vreme i da izbacujemo video svaki dan zbog tog Jutjub algoritma. Meni je zapravo krivo ako nekome oduzimamo vreme zato i ne postavljamo toliko često pošto želim da ono što radimo traje, da živi, a ne da bude od danas do sutra. Znam da manji procenat ljudi ljudi to i primeti, ali mi je drago baš zbog njih. Uvek pravim za određenu kategoriju ljudi, tj. za ausajdere, uvek se obraćam njima. Zapravo, obraćam se sebi iz prošlosti. Ako uspemo nekoga da zadržimo ko se isto tako oseća ili ima isti takav pristup ili smisao za humor - super. Nije nam nikada cilj da zadržimo sve. Ne želimo time da se bavimo.”

Nedostaje mu privatnost

Šta to mladi Jutjuber propušta u životu zbog posla koji je sve ozbiljniji?

“Privatnost, da radi malo više na sebi, da posveti malo više vremena porodici i drugarima. Ne znam, ja sam, eto, propustio da naučim da sviram neki muzički instrument ili neku veštinu koju sam hteo pošto sam non-stop bio usmeren ka Jutjubu.  Ovo radimo već devet godina. Ne znam, stvarno zavisi od pojedinca, ali mislim da malo propuste mir, tišinu i privatnost.”

Već devet godina intenzivno snimate za Jutjub, jeste li se vremenom umorili od tog posla i obaveza koje ga prate?

“Da, normalno. Određeni procenat Jutjubera i onlajn kreatora stalno razmišlja o milion i jednoj stvari, a zapravo ništa i ne uradi. To najviše izmori – razmišljanje o tome. Ne sam taj proces snimanja ili montiranja. Mene izmori taj osećaj odgovornosti, što je i dobro. Bolje i to da me izmori nego nešto drugo. To je možda manjak samopouzdanja i samokritičnost. Izmori i to što zapravo želiš svakome da učiniš, ali to ne možeš uvek i taj balans između privatnog života i toga što radiš onlajn. Jutjub nije posao na kom radiš od 9 do 17 časova već stalno razmišljaš o tome – i kad dođeš kući, kad se probudiš i pre nego što legneš da spavaš.”

Da li vas povređuje to što mnogi u Srbiji spočitavaju uspeh ljudi koji su uspeli na internetu?

“Zapravo ne, jer uglavnom imaju pravo. Naravno, nisu svi uvek informisani pa možda malo i vređaju iz neznanja, ali za sve one koji jesu informisani i primećuju šta sve ljudi rade na internetu uglavnom imaju pravo to što kažu, ali naravno nikada ne znaš kako je toj drugoj osobi. Nikada ne znaš odakle ta druga osoba polazi. Mene lično to ne povređuje jer svako ima pravo na svoje mišljenje. Ja sam samo kritičan. Ja sam taj koji sebe povređuje (smeh).”

Pokrenuli ste Jutjub kanal, snimili pesme, spotove, autorski film, napisali knjigu… šta je sledeći izazov?

“Autorski film? Kad smo to uradili? Tek treba… možda je to sledeći izazov – autorski film ili kratkometražni film. Biće još jedna knjiga i da malo bolje utvrdimo serijal „Nemoj biti taj lik” i ostale serijale na kanalu. Da se više posvetimo scriptrightingu, izgrađivanju nekih likova, da napravimo neki sadržaj na Jutjub kanalu, a i van njega koji će, eto, da živi. Da radimo na sebi i da to uspemo da primenimo i u našem sadržaju i možda pozitivno utičemo na nekoga. To je san.”

Vladimir Bijelić