Зрењанински винари здушно раде да шилер постане лична карта Баната

Тај еснафски самит, у организацији месног Клуба вина и Туристичке организација, а под покровитељство градске власти, уприличен је у Културном центру, редовно уз јавну дегустацију, на радост многих посетилаца. Све већа популарност мери се, не само по броју радозналих гостију већ и по броју учесника и приложених узорака „пића богова”. Само лане је за такмичење пријављено 166 узорака, који су стизала од Гудурице, Панчева, Долова, Ковачице, Орловата, Меленаца, до Алибунара и Новог Бечеја, док је ове године и тај рекорд надмашен.

При избору најбољих у категоријма бело, розе и црвено, води се рачуна о два веома ригорозна критеријума. Један је професионални тим за оцењивање, а други – да се промовишу вина направљена у том делу Војводине. Зато и награда припада ономе чији су чокоти у Банату. Локалпатриторизам се мора поштовати. Жири су чинили реномирани арбитри светског ранга, а заслугу за то има међународни вински судија и уредник часописа „Вино и фино“ Игор Луковић, који је, наравно, Зрењанинац.

Директор локалне Туристичке организације Зоран Љуботина оцењује да је манифестација већ стекла патину и углед, али има услова за њено још боље брендирање.

– Намеравамо да је подигнемо на још виши ниво и да прерасте у прави фестивал вина, уз подршку Града – препун је планова Љуботина. – Следеће године већ ће можда имати и интернационални карактер јер намеравамо да позовемо винаре из румунског и мађарске дела Баната, што може бити још један вид промоције читавог региона.

Нарочита уникатност читаве феште је популаризација банатског шилера, као особеност регије. Јер, то се вино прави на посебан начин и разликује од других. Иначе, у наше крајеве су га донеле Швабе, које је од средине 18. века из Алзаса и Лотарингије почела да колонизује царица Марија Терезија.

– Наш клуб вина и ја лично боримо се свим силама да истакнемо одакле потичемо – објашњава познати банатски винар и енолошки веома добро потковани председник Клуба вина у Зрењанину Шандор Шомођи. – Вино које настаје у Банату има своје особености и привлачност. Посебно је специфичан старински начин прављења, који се усталио и опстао. Вино се цеди од свег грожђа које се нађе у винограду, без икаквог сортирања. Тај метод дуго је био потискиван од великих и распрострањених сорти, али се ми трудимо да га вратимо у живот.

Додаје, да и лаицима буде јасно, да вино шилер спада у категорију јачег розеа, с више танина и суве материје.

– Озбиљније вино, које ипак није црвено, наш је шилер. У Мађарској му је посвећен и читав састав, а познат је и у Аустрији, Немачкој, Швајцарској… Сматрам обавезом да га сачувамо и овде, те правимо на традиционалан начин. Сада већ постоје стандард који смо усвојили за то вино и све је спремно да га најзад и популаришемо – наглашава Шомођи.

Тај врсни винар верује да ће банатски шилер у скорој будућности, сигурно допринети развоју сеоског и винског туризма у том делу Баната, мада није историјско виногорје.

Иначе, Клуб вина Зрењанин основан је пре осам година и окупља виноградаре, винаре и све поклонике култа вина. Годинама су се проносили прави хвалоспеви о сеоским удружењима винара, првенствено из Арадца, Меленаца, Орловата и Тараша. Као да их у банатској престоници није било, већ у њему живе само неми посматрачи, док за све винске финесе треба питати паоре.

– Многи Зрењанинци су били приморани на то да се учлане у сеоска удружења само зато што их у граду, једноставно, није било. И лично сам осам година био члан друштва у Арадцу. Међутим, Клуб вина је понајмање алтернатива тим сеоским удружењима. Напротив, он је само недостајућа карика у ланцу комплетне банатске, односно зрењанинске приче о вину, јер се клуб првенствено бави културом вина – објашњава Шомођи.

Уколико је, вели он, место традиционалне производње домаћег вина на селу, онда су његову масовну потрошњу „задужене” урбане средине.

– Наш клуб ће жестоко радити на образовању грађанства и развоју култа вина, да бисмо га одвратили од разних сумњивих малигана. Промовисаћемо нарочито банатски шилер, као важан локални бренд, а ова манифестација је један од начина да то постигнемо – не напушта ентузијазам Шомођија.

Жељко Балабан