Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Zrenjaninski vinari zdušno rade da šiler postane lična karta Banata

04.03.2019. 12:06 12:15
Piše:
Foto: Privatna arhiva

Zrenjaninci su sada već tradicionalno svake godine, evo već ravno deceniju, domaćini manifestacije „Najbolje vino Banata“.

Taj esnafski samit, u organizaciji mesnog Kluba vina i Turističke organizacija, a pod pokroviteljstvo gradske vlasti, upriličen je u Kulturnom centru, redovno uz javnu degustaciju, na radost mnogih posetilaca. Sve veća popularnost meri se, ne samo po broju radoznalih gostiju već i po broju učesnika i priloženih uzoraka „pića bogova”. Samo lane je za takmičenje prijavljeno 166 uzoraka, koji su stizala od Gudurice, Pančeva, Dolova, Kovačice, Orlovata, Melenaca, do Alibunara i Novog Bečeja, dok je ove godine i taj rekord nadmašen.

Pri izboru najboljih u kategorijma belo, roze i crveno, vodi se računa o dva veoma rigorozna kriterijuma. Jedan je profesionalni tim za ocenjivanje, a drugi – da se promovišu vina napravljena u tom delu Vojvodine. Zato i nagrada pripada onome čiji su čokoti u Banatu. Lokalpatritorizam se mora poštovati. Žiri su činili renomirani arbitri svetskog ranga, a zaslugu za to ima međunarodni vinski sudija i urednik časopisa „Vino i fino“ Igor Luković, koji je, naravno, Zrenjaninac.

Direktor lokalne Turističke organizacije Zoran Ljubotina ocenjuje da je manifestacija već stekla patinu i ugled, ali ima uslova za njeno još bolje brendiranje.

– Nameravamo da je podignemo na još viši nivo i da preraste u pravi festival vina, uz podršku Grada – prepun je planova Ljubotina. – Sledeće godine već će možda imati i internacionalni karakter jer nameravamo da pozovemo vinare iz rumunskog i mađarske dela Banata, što može biti još jedan vid promocije čitavog regiona.

Naročita unikatnost čitave fešte je popularizacija banatskog šilera, kao osobenost regije. Jer, to se vino pravi na poseban način i razlikuje od drugih. Inače, u naše krajeve su ga donele Švabe, koje je od sredine 18. veka iz Alzasa i Lotaringije počela da kolonizuje carica Marija Terezija.

– Naš klub vina i ja lično borimo se svim silama da istaknemo odakle potičemo – objašnjava poznati banatski vinar i enološki veoma dobro potkovani predsednik Kluba vina u Zrenjaninu Šandor Šomođi. – Vino koje nastaje u Banatu ima svoje osobenosti i privlačnost. Posebno je specifičan starinski način pravljenja, koji se ustalio i opstao. Vino se cedi od sveg grožđa koje se nađe u vinogradu, bez ikakvog sortiranja. Taj metod dugo je bio potiskivan od velikih i rasprostranjenih sorti, ali se mi trudimo da ga vratimo u život.

Dodaje, da i laicima bude jasno, da vino šiler spada u kategoriju jačeg rozea, s više tanina i suve materije.

– Ozbiljnije vino, koje ipak nije crveno, naš je šiler. U Mađarskoj mu je posvećen i čitav sastav, a poznat je i u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj… Smatram obavezom da ga sačuvamo i ovde, te pravimo na tradicionalan način. Sada već postoje standard koji smo usvojili za to vino i sve je spremno da ga najzad i popularišemo – naglašava Šomođi.

Taj vrsni vinar veruje da će banatski šiler u skoroj budućnosti, sigurno doprineti razvoju seoskog i vinskog turizma u tom delu Banata, mada nije istorijsko vinogorje.

Inače, Klub vina Zrenjanin osnovan je pre osam godina i okuplja vinogradare, vinare i sve poklonike kulta vina. Godinama su se pronosili pravi hvalospevi o seoskim udruženjima vinara, prvenstveno iz Aradca, Melenaca, Orlovata i Taraša. Kao da ih u banatskoj prestonici nije bilo, već u njemu žive samo nemi posmatrači, dok za sve vinske finese treba pitati paore.

– Mnogi Zrenjaninci su bili primorani na to da se učlane u seoska udruženja samo zato što ih u gradu, jednostavno, nije bilo. I lično sam osam godina bio član društva u Aradcu. Međutim, Klub vina je ponajmanje alternativa tim seoskim udruženjima. Naprotiv, on je samo nedostajuća karika u lancu kompletne banatske, odnosno zrenjaninske priče o vinu, jer se klub prvenstveno bavi kulturom vina – objašnjava Šomođi.

Ukoliko je, veli on, mesto tradicionalne proizvodnje domaćeg vina na selu, onda su njegovu masovnu potrošnju „zadužene” urbane sredine.

– Naš klub će žestoko raditi na obrazovanju građanstva i razvoju kulta vina, da bismo ga odvratili od raznih sumnjivih maligana. Promovisaćemo naročito banatski šiler, kao važan lokalni brend, a ova manifestacija je jedan od načina da to postignemo – ne napušta entuzijazam Šomođija.

Željko Balaban

Piše:
Pošaljite komentar