ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Фрушкогорско еко-вино

Настало је као одговор човечанства на веома брзи развој технологије производње хране крајем XX века, уз примену безброј синтетичких препарата, који је човека удаљио од природе, нарушио равнотежу екосистема и озбиљно угрозио људско здравље. Потреба за што више хране остварује се интензивним коришћењем земљишта уз примену све више минералних ђубрива, пестицида, енергетских загађивача, модификованих организама и других средстава којима је нарушена равнотежа природних екосистема.

Тек половином прошлог века, када су последице технолошког напретка постале алармантне, пробудила се свест људи и жеља за очувањем природе. Органско виноградарство почиње педесетих година, прво у Швајцарској и Немачкој, којима се убрзо придружују и друге земље. Одржавају се конгреси, симпозијуми и већи број других научних скупова. Удружење Екологија и пољопривреда (SOUL) 1977. организује први сусрет виноградара Немачке, Француске и Швајцарске. Први стандарди за еколошко вино регионалног значаја дефинисани су 1983 - 1985. и носили су ознаку „вино из органске производње” (Willer, 2008).

Мало је познато да ни наши произвођачи грожђа и вина нису седели скрштених руку. На Новосадском сајму 24. маја 1996. јавности је први пут представљено наше еко-вино ризлинг италијански, као прво еколошко вино са сертификатом у Југославији. Произведено је у подруму „Навип-Фрушкогорац” у Петроварадину. Потиче из плантаже на Каменичким ширинама, у подножју непрегледне фрушкогорске заравни, удаљене од центра Новог Сада свега десетак километара. 

На три огледна хектара, плантаже од стотинак хектара, винова лоза је негована без пестицида и минералних ђубрива. Од изазивача болести штићена је препаратима од мешавине лековитог биља. Од тако добијеног грожђа добијен је еко-ризлинг италијански, квалитетно суво вино са географским пореклом. Имало је 10,67 посто алкохола, нешто преко 20 грама екстракта и 5,9 промила укупних киселина. 

Органолептички оцењено је са 18,3 поена, од могућих 20. Нежно, зеленкастожуте боје и складног мириса у коме се издваја арома сорте. На овај леп и значајан догађај у историји фрушкогорског виноградарства, које траје миленијумима, подсетио нас је прошле недеље новоосновани новосадски ред винских витезова „Пробус”. Како рече његов велики мајстор, Раша Павловић, „да не остане заборављен у великој халабуци о органској пољопривреди, која се јавности приказује као да је почела јуче”. 

У разговору о органској производњи и дегустацији органских вина било је речи о том заборављеном новосадском одговору на изазове нашег доба пре три деценије. Како неко примети, „ништа није новије од онога што је било заборављено”. О првом југословенском еколошком вину говорила је његов аутор мр Весна Роботић, која је водила бригу о заштити стотину хектара великог плантажног винограда петроварадинског Фрушкогорца, у саставу земунског „Навипа”, у то време највећег виноградарско-винског комбината у Србији. Она је осмислила и организовала пројект „Производња грожђа и вина по еколошким принципима”, а сарадници су јој били: дипломирани инжењери Ратка Босанчић, Милан Мојић, Влада Ружић, Мира Попов и Воја Владић.

Реализација пројекта започела је 1994.  Круна трогодишњег пројекта била је поменута промоција вина на Новосадском сајму, као прво вино са сертификатом за грожђе и вино који гарантује да је оно произведено по међународним стандардима IFOAM за органску пољопривреду. Еко-вино са заштитним знаком „Tera's” је потврда квалитета, а не комерцијална ознака. Водитељ пројекта, Весна Роботић, присећа се да је четврта година његове реализације била најбоља и с количином и квалитетом. Берба је дала 25.000 килограма грожђа, са оптималним односом киселина (6,5-7) и шећера (20-22) у тренутку бербе. Од овако квалитетне еколошке сировине добијено је 19.000 литара вина.

Одмах, после новосадске промоције, већ у августу, прво југословенско еко-вино са географском заштитом имало је светску премијеру у Копенхагену 1996. У главном граду Данске, о нашем пројекту било је речи на Другом конгресу IFOAM-а, а наше еко-вино приказано и на Првој светској изложби из органске пољопривреде. 

Боце вина са фрушкогорске заравни стигле су и на највећи светски сајам еколошких  производа BIOFACH 97 у Франкфурту (фебруар 1997). Стајале су раме уз раме са боцама чувених светских вина. Исте године, у новембру, на VI конгресу IFOAM-a у Будимпешти организована је и његова дегустација.  На смотри био-винара у Баји (Мађарска) Весна Роботић и Тереза Хорват Скендеровић из Суботице, проглашене су за витезове био-вина.

Охрабрени великим признањима, мр Весна Роботић и њени сарадници одлучили су да са истраживачког пређу на комерцијалну фазу пројекта. Планирали су да га повећају на шест хектара, као и да отпочну да на истим принципима производе и стоно грожђе. У жељи да не заостају за светом, говорили су: „Имамо све као и други: земљу, обиље сунца, стару љубав према чокоту, знање...”

Нажалост, ништа од тога се није обистинило. Уследила је грозна приватизација после које се друштвени виногради и подруми воде као нестали. У „Прометеју”, са чашом у руци, с витезовима вина дегустирам органска и биодинамичка вина McC винарије изграђене 2018. године у Ердевику. Њен власник је Don McCulloch, Шкот који је заједно са супругом Секом Николић 2008. почео да се бави лозом и вином. О томе идуће недеље.