VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Fruškogorsko eko-vino

Nastalo je kao odgovor čovečanstva na veoma brzi razvoj tehnologije proizvodnje hrane krajem XX veka, uz primenu bezbroj sintetičkih preparata, koji je čoveka udaljio od prirode, narušio ravnotežu ekosistema i ozbiljno ugrozio ljudsko zdravlje. Potreba za što više hrane ostvaruje se intenzivnim korišćenjem zemljišta uz primenu sve više mineralnih đubriva, pesticida, energetskih zagađivača, modifikovanih organizama i drugih sredstava kojima je narušena ravnoteža prirodnih ekosistema.

Tek polovinom prošlog veka, kada su posledice tehnološkog napretka postale alarmantne, probudila se svest ljudi i želja za očuvanjem prirode. Organsko vinogradarstvo počinje pedesetih godina, prvo u Švajcarskoj i Nemačkoj, kojima se ubrzo pridružuju i druge zemlje. Održavaju se kongresi, simpozijumi i veći broj drugih naučnih skupova. Udruženje Ekologija i poljoprivreda (SOUL) 1977. organizuje prvi susret vinogradara Nemačke, Francuske i Švajcarske. Prvi standardi za ekološko vino regionalnog značaja definisani su 1983 - 1985. i nosili su oznaku „vino iz organske proizvodnje” (Willer, 2008).

Malo je poznato da ni naši proizvođači grožđa i vina nisu sedeli skrštenih ruku. Na Novosadskom sajmu 24. maja 1996. javnosti je prvi put predstavljeno naše eko-vino rizling italijanski, kao prvo ekološko vino sa sertifikatom u Jugoslaviji. Proizvedeno je u podrumu „Navip-Fruškogorac” u Petrovaradinu. Potiče iz plantaže na Kameničkim širinama, u podnožju nepregledne fruškogorske zaravni, udaljene od centra Novog Sada svega desetak kilometara. 

Na tri ogledna hektara, plantaže od stotinak hektara, vinova loza je negovana bez pesticida i mineralnih đubriva. Od izazivača bolesti štićena je preparatima od mešavine lekovitog bilja. Od tako dobijenog grožđa dobijen je eko-rizling italijanski, kvalitetno suvo vino sa geografskim poreklom. Imalo je 10,67 posto alkohola, nešto preko 20 grama ekstrakta i 5,9 promila ukupnih kiselina. 

Organoleptički ocenjeno je sa 18,3 poena, od mogućih 20. Nežno, zelenkastožute boje i skladnog mirisa u kome se izdvaja aroma sorte. Na ovaj lep i značajan događaj u istoriji fruškogorskog vinogradarstva, koje traje milenijumima, podsetio nas je prošle nedelje novoosnovani novosadski red vinskih vitezova „Probus”. Kako reče njegov veliki majstor, Raša Pavlović, „da ne ostane zaboravljen u velikoj halabuci o organskoj poljoprivredi, koja se javnosti prikazuje kao da je počela juče”. 

U razgovoru o organskoj proizvodnji i degustaciji organskih vina bilo je reči o tom zaboravljenom novosadskom odgovoru na izazove našeg doba pre tri decenije. Kako neko primeti, „ništa nije novije od onoga što je bilo zaboravljeno”. O prvom jugoslovenskom ekološkom vinu govorila je njegov autor mr Vesna Robotić, koja je vodila brigu o zaštiti stotinu hektara velikog plantažnog vinograda petrovaradinskog Fruškogorca, u sastavu zemunskog „Navipa”, u to vreme najvećeg vinogradarsko-vinskog kombinata u Srbiji. Ona je osmislila i organizovala projekt „Proizvodnja grožđa i vina po ekološkim principima”, a saradnici su joj bili: diplomirani inženjeri Ratka Bosančić, Milan Mojić, Vlada Ružić, Mira Popov i Voja Vladić.

Realizacija projekta započela je 1994.  Kruna trogodišnjeg projekta bila je pomenuta promocija vina na Novosadskom sajmu, kao prvo vino sa sertifikatom za grožđe i vino koji garantuje da je ono proizvedeno po međunarodnim standardima IFOAM za organsku poljoprivredu. Eko-vino sa zaštitnim znakom „Tera's” je potvrda kvaliteta, a ne komercijalna oznaka. Voditelj projekta, Vesna Robotić, priseća se da je četvrta godina njegove realizacije bila najbolja i s količinom i kvalitetom. Berba je dala 25.000 kilograma grožđa, sa optimalnim odnosom kiselina (6,5-7) i šećera (20-22) u trenutku berbe. Od ovako kvalitetne ekološke sirovine dobijeno je 19.000 litara vina.

Odmah, posle novosadske promocije, već u avgustu, prvo jugoslovensko eko-vino sa geografskom zaštitom imalo je svetsku premijeru u Kopenhagenu 1996. U glavnom gradu Danske, o našem projektu bilo je reči na Drugom kongresu IFOAM-a, a naše eko-vino prikazano i na Prvoj svetskoj izložbi iz organske poljoprivrede. 

Boce vina sa fruškogorske zaravni stigle su i na najveći svetski sajam ekoloških  proizvoda BIOFACH 97 u Frankfurtu (februar 1997). Stajale su rame uz rame sa bocama čuvenih svetskih vina. Iste godine, u novembru, na VI kongresu IFOAM-a u Budimpešti organizovana je i njegova degustacija.  Na smotri bio-vinara u Baji (Mađarska) Vesna Robotić i Tereza Horvat Skenderović iz Subotice, proglašene su za vitezove bio-vina.

Ohrabreni velikim priznanjima, mr Vesna Robotić i njeni saradnici odlučili su da sa istraživačkog pređu na komercijalnu fazu projekta. Planirali su da ga povećaju na šest hektara, kao i da otpočnu da na istim principima proizvode i stono grožđe. U želji da ne zaostaju za svetom, govorili su: „Imamo sve kao i drugi: zemlju, obilje sunca, staru ljubav prema čokotu, znanje...”

Nažalost, ništa od toga se nije obistinilo. Usledila je grozna privatizacija posle koje se društveni vinogradi i podrumi vode kao nestali. U „Prometeju”, sa čašom u ruci, s vitezovima vina degustiram organska i biodinamička vina McC vinarije izgrađene 2018. godine u Erdeviku. Njen vlasnik je Don McCulloch, Škot koji je zajedno sa suprugom Sekom Nikolić 2008. počeo da se bavi lozom i vinom. O tome iduće nedelje.