СВАКИ ЗАЧИН СВОМЕ ЈЕЛУ ХИТА Мале тајне великих мајстора - домаћице ово морају да знају!

Наиме, зачини су зачуђујуће богати антиоксидансима, и у том смислу упоредиви са воћем и поврћем. Осим заштитне улоге, они смањују упалне процесе, који су prеthodnica многих хроничних болести, а такође убрзавају метаболизам.

Зачини и њихова употреба у кухињи

Бели лук: добар је за сузбијање вируса и паразита, захваљујући антибиотском својству. Додајемо га овчетини, масном месу, умацима и користимо као зачин за кобасице.

Анис: Најбоља врста добија се из Шпаније. Поред семена Pimpinеlla анисум користе се много и плодови анисовог дрвета. Анис је неопходан за колаче, а користи се и за прављење ликера.

Першун садржи витамине А и Ц, фолну киселину, калцијум и гвожђе. Лишће се користи за роштиљ, омлете, пире, кувана јела, салате. Не кува се заједно са јелом, већ непосредно пре сервирања додамо јелу.

Мирођија има оштар укус и мирис, а користи се за рибу, пиринач, кромпир, као додатак сосовима и салатама.

Естрагон: Домаћа биљка, зачин чији се листови и врхови користе за фине маринате ,као зачин за супу, за биљно сирће и колаче. Додајемо га свежег или осушеног.

Босиљак има јак мирис кад је свеж, а слаткастог је укуса. Традиционални је додатак многим италијанским специјалитетима, а додаје се и јелима са парадајзом и јагњетини.

Мајчина душица има оштар мирис. Додаје се печуркама, месу, тиквицама, динстаним и печеним јелима, поврћу и маринадама.

Мајоран: То је зачин за месо, нарочито за јела од млевеног меса, за пикантне умаке, као и за живину.

Жалфија: Горчи и јаког је мириса. Савршено иде уз млевено месо, дивљач, купус, плави патлиџан и пиринач.

Рузмарин је веома ароматична медитеранска биљка. Листови се користе уз јагњетину, јунетину, дивљач, ђувеч и печени кромпир.

Нана је слатког мириса и „хладног“ укуса. Освежавајући зачин користи се уз јагњетину, сосове, јабуке, као и за декорацију салата. Додаје се у јогурт, кус-кус, грашак и младе кромпириће. Ако је додате у пасуљ (па макар и у виду кесице чаја), мање ће вас надимати.

Оригано је зачин карактеристичног мириса. Користи се за маринаде, јунетину, пасуљ, пилетину, плави патлиџан и тиквице. Одличан је за грчка јела, омлете и парадајз сос.

Ловор има ароматичан укус и резак мирис. Кад се одломи лист, ослобађа се ароматично уље. Најбоље је да га стављате у супе и паприкаше, као и уз рибу, месо и живину.

Цимет се добија од унутрашње коре тропског дрвета. Има слаткаст јак мирис и ароматичан укус. Ставља се у колаче, пудинге, воћне десерте – најчешће у оне са крушкама и јабукама. Идеалан је за десерте од пиринча.

Ванила се додаје десертима, добра је за повећање апетита, као и против мучнине, повраћања и дијареје.

Бибер: Важан зачин у зрну. Бели (ољустени) бибер блажи је него црни. Бибер у зрну додајемо маринатима, а млевени бибер се користи за бројна месна и рибља јела, умаке, супе и јела од поврћа.

Коријандер је зачин јаког укуса који одлично иде уз шаргарепу. Налази се и у прашку кари.

Ђумбир има љуткаст укус, додаје се супама, сосовима и ђувечу, али и слатким јелима. Због његове издашности, морамо га пажљиво употребљавати. Између осталог користи се за компот од крушака и бундеве спремљене за зиму, за свињско печење, рагу, маринате, пекмезе и колаче.

Каранфилић: Осушени пупољци цвета до 12м високог грма каранфилића. Користе се највише за кувано вино и компот, али и за супе, поврће, јела од меса и дивљачи.

Кардамон:  Самлевен са љуском: главице заједно са семеном самлевене у прах. Користи се за колаче, слатке умаке и слаткише, али и као зачин за кобасице.

Морски орашчић: Орашчић је језгро плода ораховог дрвета. Плод је сличан кајсији. Употребљава се за побољшање укуса јаких и слатких супа и умака, за јела од млевеног меса и ваљушке од меса, за поврће, ноклице и колаче. Самлевеног у прах користимо за лицидерске и друге колаче, супе од меса, изнутрице и кобасице.

Кари: Зачинска мешавина из Индијске кухиње. Садржи 12 до 15 тропских зачина од бибера, ђумбира, коријандера до мациса. Користи се за јела од пиринча, рибе, за месо, живину и разне умаке. Дрзимо га у добро затвореној посуди.

Ким: Већ преко 5000 година познато средство за освежење стомака, састоји се од осушеног расцепљеног плода биљке. Користи се за супе и умаке, кромпир, поврће, јела од меса, кварк, сир и колаче са сиром.

Клека: Зрнастим плодовима увек зељастог жбуна клеке потребно је сазревање 2 године. Користи се за умаке, јела са киселим купусом и дивљач.

Копар (Морач): Ту зељасту биљку користимо као зачин само свежу и то највише уз јела од краставца и неке салате. Пореклом је са Истока, код нас је има у свакој башти.

Informеr.rs/ Дневник