ПОЗНАТА ИМЕНА СВЕТСКЕ КУЛИНАРСКЕ СЦЕНЕ, ОКУПЉЕНА НА „FOOD VISION“ Титулу најбоље младе куварице понела Милана Чугаљ

Овај догађај сваке године привлачи све већи број посетилаца и компанија, пружајући платформу за представнике из света гастрономије да покажу вештине, али и да размене искуства и представе аутентичне укусе Балкана.

Сајам је био центар одржавања такмичења у кувању и бројних мастеркласова које су водила позната домаћа и страна имена, па су, између осталих, сајам посетили и британски кувар Алан Коксон, мастер шеф Драган Унић, Данијел Ајтон, познати италијански кувар Ђанлука Томазио, као и директор Кулинарске олимпијаде Данијел Шаде, потом италијански шефови Ћезаре Батисти, Алесандро Негрини, Андреа Биађини, алии хрватски кувар Матеј Фишер, као и шефови кухиње из Кине Ђилинг Чен и Шанјинг Ву. 

Председник удружења „Junior Chef Club“ Србије Никола Бишевац истакао је да је један од кључних фактора успеха овог догађаја у његовом фокусу на аутентичне намирнице. Као организатори, Бишевац и његов тим инсистирају на томе да јела која се припремају у оквиру „Food Vision“ сегмента садрже чак 80 одсто аутентичних састојака, чиме се чува истинска традиција балканске кухиње, али у модернизованој форми.

– Наша филозофија је да се поштује традиција, али уз примену савремених техника припреме – истакао је Бишевац. – Сваке године покушавамо да пратимо актуелне трендове у гастрономији.

Он је рекао и да су органске намирнице све присутније у кухињама, али да је њихов улазак у комерцијалне ресторане спор. Како је објаснио, органску храну већином нуде мањи ресторани, који и сами производе највећи део намирница.

– Када је у питању упаривање хране и вина, постоји једна универзалност – напоменуо је Бишевац. – Бела вина се боље слажу с лакшим месима, попут пилетине, ћуретине и рибе, док црвена вина иду боље уз дивљач, јунетину и црвена меса.

Учесници „Food Visiona“-а који долазе из Србије, Северне Македоније и Албаније, трудили су се да представе аутентична јела својих крајева.

– Кроз „Food Vision“ желимо да покажемо да балканска кухиња није само традиција, већ и савремени тренд који се развија у свим аспектима – додао је Бишевац. – Раст интересовања за овај догађај потврђује и чињеница да су јуниори из Србије ове године освојили две бронзане медаље на Кулинарској олимпијади у Штутгарту, што представља огроман успех и доказ да је гастрономија у региону на веома високом нивоу. И квалитет српске угоститељске понуде у ресторанима се свакодневно повећава.

Кувари су се надметали у појединачној и тимској категорији и успешно показали гастрономска умећа.  Прво место и награда од 1.500 евра отишли су у руке студенткињe докторских студија на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Милане Чугаљ из Зрењанина, док су друго и треће место освојили Андреј Хренек и Сара Дробњак.

– Задатак је био да прикажемо традиционално јело, припремљено на савремен начин. За свој тањир одабрала сам јагњетину с ражња, јело дубоко укорењено у нашој традицији. Као основни протеин користила сам јагњећи котлет, док су сегменти на тањиру осмишљени да испричају комплетну причу о исхрани јагњета кроз његово животно доба, али и годишња доба – прича за „Дневников” Недељни ручак, Милана Чугаљ, која ради као студент демонстратор на практичним вежбама из неколико стручних предмета.

На тањиру су се нашли пире од паштрнака, обогаћен млечним протеинима, који мекоћом симболизује мајчино млеко, као и букет од црвеног спанаћа и микробиља који асоцирају на свежину пролећа и траву. Послужени су и кукуруз шећерац и едамаме (незрели плод соје), представљајући исхрану у току касног лета и јесени, те фондант кромпир са чипсом од коре паштрнака, подсећајући на зиму и сено. Све је употпуњено сосом од вина аутохтоне сорте сланкаменка, док је тањир инфузован димом рузмарина и хикорије, како би се пренела арома ражња.

– Сама припрема била је изазовна, јер се одвијала у динамичном окружењу са само 40 минута времена за припрему и сервис јела. Рад у такмичарском боксу често доноси непредвидиве ситуације, попут временских ограничења или кварова. У мом случају, радила сам с једном индукционом плочом од укупно четири и грил плочом, што је захтевало брзо прилагођавање, али и смиреност, како би се пронашло најбоље решење. Управо овакви услови разликују такмичења од идеалних услова рада, али омогућавају професионални раст – објашњава Милана.

Судијски тим чинило је осам стручњака из света гастрономије, чије искуство и знање дају тежину сваком коментару. 

– Њихови савети нас мотивишу да константно радимо на себи и унапређујемо знања и вештине. Захваљујући овом искуству, боље разумем како да спојим традицију са савременим техникама и одрживим приступом – наглашава наша саговорница и додаје да велику захвалност дугује професорима и асистентима с Катедре за географију, туризам и хотелијерство, који су јој током припрема пружили не само подршку, већ и драгоцене савете.

Текст: Д. Андулајевић и Ж. Балабан