POZNATA IMENA SVETSKE KULINARSKE SCENE, OKUPLJENA NA „FOOD VISION“ Titulu najbolje mlade kuvarice ponela Milana Čugalj

Ovaj događaj svake godine privlači sve veći broj posetilaca i kompanija, pružajući platformu za predstavnike iz sveta gastronomije da pokažu veštine, ali i da razmene iskustva i predstave autentične ukuse Balkana.

Sajam je bio centar održavanja takmičenja u kuvanju i brojnih masterklasova koje su vodila poznata domaća i strana imena, pa su, između ostalih, sajam posetili i britanski kuvar Alan Kokson, master šef Dragan Unić, Danijel Ajton, poznati italijanski kuvar Đanluka Tomazio, kao i direktor Kulinarske olimpijade Danijel Šade, potom italijanski šefovi Ćezare Batisti, Alesandro Negrini, Andrea Biađini, alii hrvatski kuvar Matej Fišer, kao i šefovi kuhinje iz Kine Điling Čen i Šanjing Vu. 

Predsednik udruženja „Junior Chef Club“ Srbije Nikola Biševac istakao je da je jedan od ključnih faktora uspeha ovog događaja u njegovom fokusu na autentične namirnice. Kao organizatori, Biševac i njegov tim insistiraju na tome da jela koja se pripremaju u okviru „Food Vision“ segmenta sadrže čak 80 odsto autentičnih sastojaka, čime se čuva istinska tradicija balkanske kuhinje, ali u modernizovanoj formi.

– Naša filozofija je da se poštuje tradicija, ali uz primenu savremenih tehnika pripreme – istakao je Biševac. – Svake godine pokušavamo da pratimo aktuelne trendove u gastronomiji.

On je rekao i da su organske namirnice sve prisutnije u kuhinjama, ali da je njihov ulazak u komercijalne restorane spor. Kako je objasnio, organsku hranu većinom nude manji restorani, koji i sami proizvode najveći deo namirnica.

– Kada je u pitanju uparivanje hrane i vina, postoji jedna univerzalnost – napomenuo je Biševac. – Bela vina se bolje slažu s lakšim mesima, poput piletine, ćuretine i ribe, dok crvena vina idu bolje uz divljač, junetinu i crvena mesa.

Učesnici „Food Visiona“-a koji dolaze iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, trudili su se da predstave autentična jela svojih krajeva.

– Kroz „Food Vision“ želimo da pokažemo da balkanska kuhinja nije samo tradicija, već i savremeni trend koji se razvija u svim aspektima – dodao je Biševac. – Rast interesovanja za ovaj događaj potvrđuje i činjenica da su juniori iz Srbije ove godine osvojili dve bronzane medalje na Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu, što predstavlja ogroman uspeh i dokaz da je gastronomija u regionu na veoma visokom nivou. I kvalitet srpske ugostiteljske ponude u restoranima se svakodnevno povećava.

Kuvari su se nadmetali u pojedinačnoj i timskoj kategoriji i uspešno pokazali gastronomska umeća.  Prvo mesto i nagrada od 1.500 evra otišli su u ruke studentkinje doktorskih studija na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Milane Čugalj iz Zrenjanina, dok su drugo i treće mesto osvojili Andrej Hrenek i Sara Drobnjak.

– Zadatak je bio da prikažemo tradicionalno jelo, pripremljeno na savremen način. Za svoj tanjir odabrala sam jagnjetinu s ražnja, jelo duboko ukorenjeno u našoj tradiciji. Kao osnovni protein koristila sam jagnjeći kotlet, dok su segmenti na tanjiru osmišljeni da ispričaju kompletnu priču o ishrani jagnjeta kroz njegovo životno doba, ali i godišnja doba – priča za „Dnevnikov” Nedeljni ručak, Milana Čugalj, koja radi kao student demonstrator na praktičnim vežbama iz nekoliko stručnih predmeta.

Na tanjiru su se našli pire od paštrnaka, obogaćen mlečnim proteinima, koji mekoćom simbolizuje majčino mleko, kao i buket od crvenog spanaća i mikrobilja koji asociraju na svežinu proleća i travu. Posluženi su i kukuruz šećerac i edamame (nezreli plod soje), predstavljajući ishranu u toku kasnog leta i jeseni, te fondant krompir sa čipsom od kore paštrnaka, podsećajući na zimu i seno. Sve je upotpunjeno sosom od vina autohtone sorte slankamenka, dok je tanjir infuzovan dimom ruzmarina i hikorije, kako bi se prenela aroma ražnja.

– Sama priprema bila je izazovna, jer se odvijala u dinamičnom okruženju sa samo 40 minuta vremena za pripremu i servis jela. Rad u takmičarskom boksu često donosi nepredvidive situacije, poput vremenskih ograničenja ili kvarova. U mom slučaju, radila sam s jednom indukcionom pločom od ukupno četiri i gril pločom, što je zahtevalo brzo prilagođavanje, ali i smirenost, kako bi se pronašlo najbolje rešenje. Upravo ovakvi uslovi razlikuju takmičenja od idealnih uslova rada, ali omogućavaju profesionalni rast – objašnjava Milana.

Sudijski tim činilo je osam stručnjaka iz sveta gastronomije, čije iskustvo i znanje daju težinu svakom komentaru. 

– Njihovi saveti nas motivišu da konstantno radimo na sebi i unapređujemo znanja i veštine. Zahvaljujući ovom iskustvu, bolje razumem kako da spojim tradiciju sa savremenim tehnikama i održivim pristupom – naglašava naša sagovornica i dodaje da veliku zahvalnost duguje profesorima i asistentima s Katedre za geografiju, turizam i hotelijerstvo, koji su joj tokom priprema pružili ne samo podršku, već i dragocene savete.

Tekst: D. Andulajević i Ž. Balaban