ПОСТ НА МНОГЕ НАЧИНЕ УТИЧЕ НА ТЕЛО Ево како можете заварати глад А КАКО ЗАДРЖАТИ СНАГУ

 Ево шта нутриционисти кажу о томе како тело реагује на недостатак ових протеина:

Неки људи више воле да смање количину хране коју конзумирају, док други делују радикалније и примењују различите методе поста на себи. Ипак, доктори до данас не могу да се сложе о предностима и манама дуготрајне апстиненције од хране. Зато се многи питају једно - шта се дешава са телом током поста?

Угљени хидрати надокнаде мањак, али недовољно

Пост је намерно уздржавање од хране у различите сврхе. Овај процес тело доживљава као неприродно стање, па у дугим паузама између оброка укључује компензационе механизме, јер треба да "преживи" и однекуд узима енергију. Први извор енергије је гликоген (стотине молекула глукозе који су међусобно повезани) у јетри и мишићима. Стога, људи који не једу храну током дана, могу да примете губитак тежине од 2-2,5 кг.

Уколико се током поста у исхрану укључе намирнице богате биљним протеинима (пасуљ, соја, сочиво, орашасти плодови, семенке), тело може добити довољно есенцијалних аминокиселина.

Ипак, уопште није отишла маст, већ вода, која је задржавала гликоген у мишићном ткиву. Чим особа почне да конзумира угљене хидрате, гликоген ће поново почети да се попуњава, а са њим ће се вратити изгубљени килограми. Тако у почетној фази поста мишићи губе аминокиселине намењене енергетским потребама. Ипак, у будућности, уз компетентан и редован циклус поста, тело се прилагођава недостатку нових залиха аминокиселина, јер се потреба за глуконеогенезом зависном од протеина смањује коришћењем енергетског потенцијала кетонских ћелија. Због тога се смањује губитак мишићних протеина.

Чаша воде тера глад, али привремено

Као што знате, без хране тело живи дуже него без воде. Верује се да испијање течности помаже у превари стомака и сузбијању осећаја глади. Иако је ово мање штетно од сувог поста, неће бити могуће избећи исцрпљеност ако предуго траје. У води нема глукозе, што значи да нема извора живота за ћелије.

Приликом поста користи се мање протеина. Када унос протеина падне, тело користи своје резерве, као што су мишићи, за производњу аминокиселина које су неопходне за основне функције. Ако пост траје дуже, може доћи до смањења мишићне масе.

Протеини не служе као главни извор енергије, али играју улогу у одржавању стабилног нивоа шећера у крви. Смањење протеина може утицати на осећај умора. Уколико се током поста у исхрану укључе намирнице богате биљним протеинима (пасуљ, соја, сочиво, орашасти плодови, семенке), тело може добити довољно есенцијалних аминокиселина.

Нутриционисти истичу да смањен унос тешке хране може помоћи телу у процесу детоксикације и регенерације, посебно јетре и дигестивног система. Ипак, протеински недостаци могу довести до пада енергије, смањеног имунитета, осећаја слабости и губитка тежине ако исхрана није правилно избалансирана.