ПОФЕЗНЕ ИЛИ ПРЖЕНИЦЕ? Како све зовемо ово ОМИЉЕНО ЈЕЛО СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА

Пофезне су добиле име по немачкој речи "рofesen", што је стари израз за пржен хлеб, умочен у јаја. Овај назив је ушао у српски језик захваљујући германском утицају, нарочито у Војводини.

Ипак, баш зато што су тако једноставне, укусне и популарне, не зову се једнако у свим крајевима. Ево неких од назива.

Прженце је најчешћи назив у Србији. Овај израз у Војводини означава тостиран хлеб, па пазите шта наручујете. Друга верзија у Србији је „пржени хлеб“, али се он ређе користи.

Најређе се од ових верзија користи „поховани хлеб“, што је такође израз, повучен из немачког језика.

У Банату се зове „хлеб у јајима“ или „хлеб у јаја“. 

Ако летујете у комшилуку, мораћете да наручите „жлебице“. Тако се, наиме, ово јело назива у неким деловима Хрватске.

Ипак, најпознатије је као „француски тост“. Додуше, ово јело под овим називом углавном је слатко, и прави се од јаја, шећера и цимета.

Француски тост – у интернационалном контексту, иако оригинално француски тост може укључивати и млеко, шећер или цимет

У зависности од рецепта и традиције, пофезне могу бити слане или слатке, а понекад се праве и са додатком шећера, цимета или чак сира.

А приганице? 

Приганице су потпуно другачије од пофезни – то су мала, пржена теста, налик уштипцима.

Праве се од брашна, воде или млека, квасца или прашка за пециво, соли. Тесто се меси, остави да нарасте и пржи у уљу у малим облицима. Зову се још и уштипци, пецива, фритуле (у неким деловима региона), што је израз усвојен из Италије.

Приганице су традиционално јело у Црној Гори, али се праве и у Србији, нарочито на југу и у Западној Србији. Могу бити слане или слатке – слане се често једу са сиром и кајмаком, док се слатке посипају шећером или медом.

И. Радоичић