POFEZNE ILI PRŽENICE? Kako sve zovemo ovo OMILJENO JELO SVIH GENERACIJA

Pofezne su dobile ime po nemačkoj reči "rofesen", što je stari izraz za pržen hleb, umočen u jaja. Ovaj naziv je ušao u srpski jezik zahvaljujući germanskom uticaju, naročito u Vojvodini.

Ipak, baš zato što su tako jednostavne, ukusne i popularne, ne zovu se jednako u svim krajevima. Evo nekih od naziva.

Pržence je najčešći naziv u Srbiji. Ovaj izraz u Vojvodini označava tostiran hleb, pa pazite šta naručujete. Druga verzija u Srbiji je „prženi hleb“, ali se on ređe koristi.

Najređe se od ovih verzija koristi „pohovani hleb“, što je takođe izraz, povučen iz nemačkog jezika.

U Banatu se zove „hleb u jajima“ ili „hleb u jaja“. 

Ako letujete u komšiluku, moraćete da naručite „žlebice“. Tako se, naime, ovo jelo naziva u nekim delovima Hrvatske.

Ipak, najpoznatije je kao „francuski tost“. Doduše, ovo jelo pod ovim nazivom uglavnom je slatko, i pravi se od jaja, šećera i cimeta.

Francuski tost – u internacionalnom kontekstu, iako originalno francuski tost može uključivati i mleko, šećer ili cimet

U zavisnosti od recepta i tradicije, pofezne mogu biti slane ili slatke, a ponekad se prave i sa dodatkom šećera, cimeta ili čak sira.

A priganice? 

Priganice su potpuno drugačije od pofezni – to su mala, pržena testa, nalik uštipcima.

Prave se od brašna, vode ili mleka, kvasca ili praška za pecivo, soli. Testo se mesi, ostavi da naraste i prži u ulju u malim oblicima. Zovu se još i uštipci, peciva, fritule (u nekim delovima regiona), što je izraz usvojen iz Italije.

Priganice su tradicionalno jelo u Crnoj Gori, ali se prave i u Srbiji, naročito na jugu i u Zapadnoj Srbiji. Mogu biti slane ili slatke – slane se često jedu sa sirom i kajmakom, dok se slatke posipaju šećerom ili medom.

I. Radoičić