СПОРТСКИ РИБОЛОВ У ОБЕДСКОЈ БАРИ ЗА 1.300 ДИНАРА Штука главна звезда, добро гризу шаран и бабушка

Наиме, како је за „Дневник” појаснио водич у Обедској бари из ЈП „Војводина шуме” Славиша Стјепановић, када је висок водостај, вода каналима Вок, Ревеница и Врањ улази у Oбедску бару и постаје саставни део тока, стварајући тако идеалне услове за мрестилиште. Када се вода повуче, у тим барама и депресијама заостаје рибља млађ. С тим у вези је на Крстоношића окну, једном од 13 окана у делу Обедске баре који се зове Потковица, дозвољен спортско–рекреативни риболов, док су сва остала окна затворена за посетиоце, јер већина окана и бара пресуши у сушним годинама и крајем лета. 

– Углавном љубитељи рибарења који долазе овде да забаце удицу знају  правила пецања, а она се нимало не разликују од Закона који их прописује. Оно што треба напоменути јесте да је трајно забрањен излов лињака. Има примерака које су људи хватали, тежине више од три килограма, али они се стриктно морају вратити. Такође се не сме хватати златни караш, с обзиром на то да су обе  врсте законом строго заштићене. Бара је најпознатија по штукама, те ми очекујемо највећи удар пецароша у јесењем периоду и пред зиму, када се она највише храни. А ове године, после дужег времена, лепо пецају шаран и бабушка – рекао је Стјепновић, уз напомену да је дневна дозвола 1.300 динара, а да се пеца на три штапа.

– Дозвољен дневни улов је до пет килограма. Ако пецате врсте попут шарана и штуке, онда је правило да се могу изнети три главе. Шаран не сме бити мањи од 30 центиметара, а штука испод 40, јер се у супротном све мора вратити у воду. Такође, сваки комад од три и више килограма, овде се сматра матицом, зато се и он мора вратити. То су чари спортско – рекреативног риболова, ухватити рибу, овековечити моменат објективом фотоапарата, и пустити је назад у воду, како би још неком донела тај осећај среће и задовољства – прича наш саговорник.

Највећи уловљени шаран до сада тежио је 13 килограма, а било је и примерака од 8.700 грама, ал и од 8.300.  Највећа штука до сада извучена била је око 10 килограма. Све су, наравно, након фотографисања, враћене. 

– Немамо великих проблема што се тиче рибокрађа, или загађења отпадом. Људи сами чувају ову подручје, јер су схватили да ако украду нешто и однесу, нису они украли од мене, већ од себе и сутра своје деце. Зато овде негујемо домаћински однос, јер су научили како да живе у складу са природом – поносно ће водич у заштићеном подручју Обедске баре. 

У просеку се на овом терену прода око 100 дозвола годишње. Саша Димитријевић каже да долази овде последњих десетак година из Београда, а кад је загазио на тло Обедске баре први пут, заљубио се у амбијент. 

– Скоро сваки дан долазим на пецање да одморим после напорног дана. Мој највећи примерак је штука од 5,5 килограма, а 80 центиметара је била дугачка, и то сам наравно вратио назад. Сада има више риба, с обзиром на то да је и свест код пецароша све већа по питању њеног враћања у природно станиште. Могу да похвалим и чуваре, али и да истакнем да смо сви овде једна велика породица – вели Димитријевић. 

И. Бакмаз