ОЖИВЉАВАЊЕ ОБЕДСКЕ БАРЕ Како су активне мере заштите ВРАТИЛЕ ретке птице и побољшале влажна станишта

С обзиром на то да је подручје од свог открића до данас рај за птице и негује присуство понајвише барских врста, поједине мере заштите односиле су се на враћање ретких летачица, о чему нам је више говорила самостални референт за заштићена подручја и животну средину у ЈП „Војводина шуме” Ивана Лозјанин.

– Чишћење дрвенасте и инвазивне вегетације, пре свега багремца и барске иве, које су услед еутрофизације и исушивања станишта запоселе влажна станишта, била су приоритет за примену активне мере заштите, ако узмемо у обзир податак да је у прошлости Обедска бара имала 4.000 хектара влажних ливада, а да их 1992. године, више није било. Чишћење се радило механизацијом,  ручно, или сечењем па изношењем. Долазили су нам људи из читавог света на радне кампове крајем августа и две недеље смо радили на тим пословима, што је донело позитиван резултат. Крчење смо на овај начин радили до 2015. године, а онда смо нашли практичније решење – каже Лозјанин.

У сарадњи са локалном заједницом, од 2015. године су на неким стаништима враћени крупни преживари, краве и коњи, који на екстензиван начин одржавају станишта у стању повољном за природу. По прописима, на испашу иде једно грло по хектару, како не би долазило до интензивне испаше. Данас је на терену „радно ангажовано” око 200 грла, а пашари се на ливадама Мајке Ангелине и Купиника, затим на Чењину и Обрешкој ширини.

– Пројекте санације и ревитализације влажних станишта почели смо пре 30 година, када су се прво радила истраживања и посматрања. Тада смо дошли до закључка да је природа угрожена, а ако се не помогне са неким активним мерама, доћи ће до губитка још станишта и врста, јер смо приметили током тадашњих мониторнга да су нас већ напустили ибис, чапља кашичар и чапља говедарка, које су биле забележене у далекој прошлости код нас – прича наша саговорница. 

Уклањање инвазивних врста јесу активне мере које се морају примењивати, зато су недавно чувари заштићеног подручја Обедске баре дали предлог да се у једном делу, кроз испашу водених бивола, реализује пилот пројекат, као иновативно решење за чишћење водених станишта од инвазивних и алохтоних врста. Ту се мисли на баре, рубове шума, као и на чишћене и нечишћене влажне ливаде, када ће се кроз мониторинг и праћење утврдити да ли су водени биволи идеално решење за овај проблем. Ради се о ушћу канала Ревенице у Обрежу, који је од изузетног значаја за снабдевање резервата водом.

Захваљујући активним мерама заштите, данас имамо 300 хектара очишћених влажних ливада, што су приметили и бивши становници, те су одлучили да се врате. Тако је после 60 година црни ибис поново примећен на подручју Обедске баре, као и чапља кашичар после 25 година. Њима се придружила и чапља говедарка, проналазивши опет своје место под српским небом након 160 година.

– Податак је и да је у златно доба Обедске баре колонија птица на километар и по одавде бројала 15.000 парова, док је 1992. године тај број спао на свега 120. Активним мерама заштите успели смо да подигнемо бројност колоније на око 1.200 парова. Ово је мочвара и услови су изузетно тешки за рад, с обзиром на то да смо и временски уско ограничени, те смо највише активни крајем августа до почетка октобра, када је сушна година. У супротном не можете ући и мочвару ни механизацијом ни људима и то је отежавајући фактор за спровођење активних мера заштите – казала је самостални референт.

Једна од важнијих мера које се спроводе и које вреди споменути је чишћење водених канала, односно измуљавање и уклањање седимента који река Сава наноси сваке године.

– Река уђе са огромним количинама талога и у тим каналима се задржава, филтрира, те чистија враћа назад. Овде је место природног филтера за пречишћавање воде Саве, која је заправо пијаћа вода за градове низводно од Обедске баре, али је са друге стране и изузетно важно у мерама борбе против поплава, као инундационо подручје, које може да прими огромне количине воде – објашњава Ивана Лозјанин.

Ивана Бакмаз