SPORTSKI RIBOLOV U OBEDSKOJ BARI ZA 1.300 DINARA Štuka glavna zvezda, dobro grizu šaran i babuška
Specijalni rezervat prirode „Obedska bara” predstavlja mrestilište reke Save.
Naime, kako je za „Dnevnik” pojasnio vodič u Obedskoj bari iz JP „Vojvodina šume” Slaviša Stjepanović, kada je visok vodostaj, voda kanalima Vok, Revenica i Vranj ulazi u Obedsku baru i postaje sastavni deo toka, stvarajući tako idealne uslove za mrestilište. Kada se voda povuče, u tim barama i depresijama zaostaje riblja mlađ. S tim u vezi je na Krstonošića oknu, jednom od 13 okana u delu Obedske bare koji se zove Potkovica, dozvoljen sportsko–rekreativni ribolov, dok su sva ostala okna zatvorena za posetioce, jer većina okana i bara presuši u sušnim godinama i krajem leta.
– Uglavnom ljubitelji ribarenja koji dolaze ovde da zabace udicu znaju pravila pecanja, a ona se nimalo ne razlikuju od Zakona koji ih propisuje. Ono što treba napomenuti jeste da je trajno zabranjen izlov linjaka. Ima primeraka koje su ljudi hvatali, težine više od tri kilograma, ali oni se striktno moraju vratiti. Takođe se ne sme hvatati zlatni karaš, s obzirom na to da su obe vrste zakonom strogo zaštićene. Bara je najpoznatija po štukama, te mi očekujemo najveći udar pecaroša u jesenjem periodu i pred zimu, kada se ona najviše hrani. A ove godine, posle dužeg vremena, lepo pecaju šaran i babuška – rekao je Stjepnović, uz napomenu da je dnevna dozvola 1.300 dinara, a da se peca na tri štapa.
– Dozvoljen dnevni ulov je do pet kilograma. Ako pecate vrste poput šarana i štuke, onda je pravilo da se mogu izneti tri glave. Šaran ne sme biti manji od 30 centimetara, a štuka ispod 40, jer se u suprotnom sve mora vratiti u vodu. Takođe, svaki komad od tri i više kilograma, ovde se smatra maticom, zato se i on mora vratiti. To su čari sportsko – rekreativnog ribolova, uhvatiti ribu, ovekovečiti momenat objektivom fotoaparata, i pustiti je nazad u vodu, kako bi još nekom donela taj osećaj sreće i zadovoljstva – priča naš sagovornik.
Najveći ulovljeni šaran do sada težio je 13 kilograma, a bilo je i primeraka od 8.700 grama, al i od 8.300. Najveća štuka do sada izvučena bila je oko 10 kilograma. Sve su, naravno, nakon fotografisanja, vraćene.
– Nemamo velikih problema što se tiče ribokrađa, ili zagađenja otpadom. Ljudi sami čuvaju ovu područje, jer su shvatili da ako ukradu nešto i odnesu, nisu oni ukrali od mene, već od sebe i sutra svoje dece. Zato ovde negujemo domaćinski odnos, jer su naučili kako da žive u skladu sa prirodom – ponosno će vodič u zaštićenom području Obedske bare.
U proseku se na ovom terenu proda oko 100 dozvola godišnje. Saša Dimitrijević kaže da dolazi ovde poslednjih desetak godina iz Beograda, a kad je zagazio na tlo Obedske bare prvi put, zaljubio se u ambijent.
– Skoro svaki dan dolazim na pecanje da odmorim posle napornog dana. Moj najveći primerak je štuka od 5,5 kilograma, a 80 centimetara je bila dugačka, i to sam naravno vratio nazad. Sada ima više riba, s obzirom na to da je i svest kod pecaroša sve veća po pitanju njenog vraćanja u prirodno stanište. Mogu da pohvalim i čuvare, ali i da istaknem da smo svi ovde jedna velika porodica – veli Dimitrijević.
I. Bakmaz