ПРЕДРАГ ЧЕЛЕКЕТИЋ СЕ ПОСЛЕ ВИШЕГОДИШЊЕ ПАУЗЕ ВРАТИО ВЕЛИКОЈ ПАСИЈИ Сремачки риболовачки пелцер и у Бачкој се примио

Таква је и пецарошка прича Предрага Челекетића (1982), који је рођен и одрастао у Сремској Митровици, а сада је Новосађанин.

- Пецање сам заволео од малих ногу, уз деду, дединог брата и мог оца. Пецао сам на Сави у родном граду и околини, прво на пловак, касније на машиницу... Сава је некада била изузетно богата рибом, било је лепих улова, а моји старији рођаци су имали принцип по ком су врло ретко носили рибу кући. То сам и ја прихватио, па смо улов махом враћали у реку – присећа се Предраг својих рибиловачких почетака.

А онда је дошла 2001. година, долазак на студије у Нови Сад и испоставиће се - вишегодишња пецарошка пауза. Универзитетске обавезе и младе године, а по завршетку школовања и запослење, одвојили су га од воде, али пре пет година поново се ослободише дух предака и зов риболова. Штапове и опрему донео је из Сремске Митровице у Нови Сад и опет су кренуле риболовачке авантуре. Махом са пријатељима, Бошком и Гораном, али и у соло варијанти.

- Посећивао сам разне воде, док ме пут није нанео на Јегричку крај Жабља. Увидео сам да ми је ту најлепше: чиста вода, богат рибљи фонд, лепи и здрави примерци, лепа природа, добри домаћини – задовољан је Челекетић.

Највећи шаран којег је уловио тежио је 15 килограма, а амур 20

Пеца готово све. Ипак, омиљени су му шарани и амури, али ни грабљивице не пропушта, с обзиром да на његовој омиљеној дестинацији обитавају штуке, смуђеви, буцови, сомови...

- Често се дешава да док фидер метод презабацујем да ми се на поп–ап залети штука. Највећу штуку од 4,5 килограма сам недавно упецао баш тако. Иначе, највећи шаран ког сам уловио тежио је 15 килограма, а имао сам амура од 20. Али још значајније је то што је риба здрава, лепих боја, изузетно борбена и такво пецање пружа велико задовољство – каже Предраг.

Д. Кнежић