PREDRAG ČELEKETIĆ SE POSLE VIŠEGODIŠNJE PAUZE VRATIO VELIKOJ PASIJI Sremački ribolovački pelcer i u Bačkoj se primio

Takva je i pecaroška priča Predraga Čeleketića (1982), koji je rođen i odrastao u Sremskoj Mitrovici, a sada je Novosađanin.

- Pecanje sam zavoleo od malih nogu, uz dedu, dedinog brata i mog oca. Pecao sam na Savi u rodnom gradu i okolini, prvo na plovak, kasnije na mašinicu... Sava je nekada bila izuzetno bogata ribom, bilo je lepih ulova, a moji stariji rođaci su imali princip po kom su vrlo retko nosili ribu kući. To sam i ja prihvatio, pa smo ulov mahom vraćali u reku – priseća se Predrag svojih ribilovačkih početaka.

A onda je došla 2001. godina, dolazak na studije u Novi Sad i ispostaviće se - višegodišnja pecaroška pauza. Univerzitetske obaveze i mlade godine, a po završetku školovanja i zaposlenje, odvojili su ga od vode, ali pre pet godina ponovo se oslobodiše duh predaka i zov ribolova. Štapove i opremu doneo je iz Sremske Mitrovice u Novi Sad i opet su krenule ribolovačke avanture. Mahom sa prijateljima, Boškom i Goranom, ali i u solo varijanti.

- Posećivao sam razne vode, dok me put nije naneo na Jegričku kraj Žablja. Uvideo sam da mi je tu najlepše: čista voda, bogat riblji fond, lepi i zdravi primerci, lepa priroda, dobri domaćini – zadovoljan je Čeleketić.

Najveći šaran kojeg je ulovio težio je 15 kilograma, a amur 20

Peca gotovo sve. Ipak, omiljeni su mu šarani i amuri, ali ni grabljivice ne propušta, s obzirom da na njegovoj omiljenoj destinaciji obitavaju štuke, smuđevi, bucovi, somovi...

- Često se dešava da dok fider metod prezabacujem da mi se na pop–ap zaleti štuka. Najveću štuku od 4,5 kilograma sam nedavno upecao baš tako. Inače, najveći šaran kog sam ulovio težio je 15 kilograma, a imao sam amura od 20. Ali još značajnije je to što je riba zdrava, lepih boja, izuzetno borbena i takvo pecanje pruža veliko zadovoljstvo – kaže Predrag.

D. Knežić